charlesoffspring

[charlesoffspring]

STOKA

Svaki stari stan miriše isto. Miriše na ljude koji su u njemu proživeli svoje u nekom drugom vremenu. Svakako onom iza nas.Nadživevši svoje vlasnike, mirišu takvi stanovi na neka daleka i nedokučiva detinjstva. Na odrastanja, na prve ljubavi, brakove, sreću. Na prva iskušenja. Na decu. Razvode. Na majčino mleko i špiritus. Miriše na njihov početak i kraj. Dobar somalijer tačno bi mogao razaznati…

[charlesoffspring]

YUGO

Prolećno veče, ponedeljak. Sedimo za stolom i raspredamo laganu, neozbiljnu priču. Onu lekovitu, tako neophodnu završnici prvog radnog dana u nedelji. Uštirkane japije koji sede u bašti ćemo izuzeti iz ove konstatacije. Oni vole ponedeljak. Baš vole. Kao i priče o  inovacijama u poslovanju. Mi smo, s druge strane, poveli staru dobru naklapaču o polovnjacima. U nekom trenutku Altina istupa sa…

[charlesoffspring]

TRAFIKA

Prilazim trafici u kraju, ušiju zaglunutih od sinoćne svadbe na kojoj sam bio među zvanicama. Mamurluk i “pogubno dejstvo promaje” na “gornju desnu stranu” usled spavanja kraj otvorenog prozora ( logično – na levom boku i još logičnije, zarad pokušaja umanjenja dejstva alkohola) ne bih dublje da analiziram. Dovoljno je reći da mi usled svega nije dobro od kako sam ustao i neophodno je da se…

[charlesoffspring]

TRAFIKA Prilazim trafici u kraju, ušiju zaglunutih od sinoćne svadbe na kojoj sam bio među zvanicama. Mamurluk i "pogubno dejstvo promaje" na "gornju desnu stranu" usled spavanja kraj otvorenog prozora ( logično - na levom boku i još logičnije, zarad pokušaja umanjenja dejstva alkohola) ne bih dublje da analiziram. Dovoljno je reći da mi usled svega nije dobro od kako sam ustao i neophodno je da se "popravim". Naravno, svako od nas je vremenom razvio i sada ima omiljeni način kako prečicom da dođe do telesno podnošljivog mentalnog ekvilibrijuma za Sutradan. Kod mene to izgleda ovako: Korak prvi- pozvati šefa i zamoliti ga za odsustvo sa posla. (Ukoliko ne bude odobreno, jednostavno se ne pojaviti na isti, bez obzira na posledice). Korak drugi - slediti svoj instinkt. Što će u mom slučaju reći... Izašavši iz gajbe, prošetao sam ulicom i prišao trafici. Krenuo ka frižiderima osvrćući se prema unutrašnjosti objekta kako bih video ko od zaposlenih radi... Danas sam imao sreće! Radi moja omiljena njuška. Štrokavi bradonja sa dva i po zuba u glavi. Lik koji večito nešto premeće i pobrojava robu. Kapiram da čovek zapravo "run this place". Ne želeći da ga prekidam, otvorio sam frižider, uzeo tri ledeno hladne konzerve bilo kakvog piva i stavio ih na pult koji se šarenio od posložene, raznorazne dnevne štampe. Koliko besmisleno uništenih drva, pomislih dok sam na te novine stavljao svoje tri limenke u koje sam polagao svaku nadu da će me izbaviti iz čeličnih kandži mamurluka. -Dobar dan komšo! -Dobar dan. Izvoli? -Već je za pultom... -A-ha! U redu, samo sekund. Okrenula je brada za sobom glavu i zatarabila usta sa dva i po zuba. Lepo je kada zaćuti, odmah manje smrdi oko trafike. Premetao je neke pakete sa kiselom vodom i energetskim napicima. Biće da mu to radnim danima najviše prolazi pa je bio rešen da im dodeli ekskluzivan položaj kako bi ih konzumenti podsvesno uočili i pre no što kreiraju smislenu želju izazvanu stvarnom potrebom. Jebeni, namazani, krezavi, trgovac "na malo". Kada je rešio da mi odobri ukazivanje njegove pažnje, osmotrio je moje tri konzerve piva i rekao cifru, na šta sam mu ja ispružio novac, sada već pomalo nervozan jer su mi ta tri hladna piva lagano prerastala u rang jutarnjih prioriteta. Uzeo je kintu, blago se savio kroz ono "kiosk" prozorče i bez blama pitao: - 'Oćeš vinjak uz ta tri piva? To ti taman dođe vakcina protiv gripa! Među nama - ni masku ne mora da turaš - jer ova kombinacija rešava i Kovid19! Samo, ne dadu Masoni da se pročuje! Ja ti ovo k'o prijatelju i komšiji kažem, a ti... ti kako 'oćeš... -Neću, hvala. Možda uskoro. Koraci kojima sam se udaljavao od smradove trafike uskladiše ritam sa grohotom njegovog smeha: Ha-ha-ha-ha-ha-ha-haa!

TRAFIKA Prilazim trafici u kraju, ušiju zaglunutih od sinoćne svadbe na kojoj sam bio među zvanicama. Mamurluk i “pogubno dejstvo promaje” na “gornju desnu stranu” usled spavanja kraj otvorenog prozora ( logično – na levom boku i još logičnije, zarad pokušaja umanjenja dejstva alkohola) ne bih dublje da analiziram. Dovoljno je reći da mi usled svega nije dobro od kako sam ustao i neophodno je da se “popravim”. Naravno, svako od nas je vremenom razvio i sada ima omiljeni način kako prečicom da dođe do telesno podnošljivog mentalnog ekvilibrijuma za Sutradan. Kod mene to izgleda ovako: Korak prvi- pozvati šefa i zamoliti ga za odsustvo sa posla. (Ukoliko ne bude odobreno, jednostavno se ne pojaviti na isti, bez obzira na posledice). Korak drugi – slediti svoj instinkt. Što će u mom slučaju reći… Izašavši iz gajbe, prošetao sam ulicom i prišao trafici. Krenuo ka frižiderima osvrćući se prema unutrašnjosti objekta kako bih video ko od zaposlenih radi… Danas sam imao sreće! Radi moja omiljena njuška. Štrokavi bradonja sa dva i po zuba u glavi. Lik koji večito nešto premeće i pobrojava robu. Kapiram da čovek zapravo “run this place”. Ne želeći da ga prekidam, otvorio sam frižider, uzeo tri ledeno hladne konzerve bilo kakvog piva i stavio ih na pult koji se šarenio od posložene, raznorazne dnevne štampe. Koliko besmisleno uništenih drva, pomislih dok sam na te novine stavljao svoje tri limenke u koje sam polagao svaku nadu da će me izbaviti iz čeličnih kandži mamurluka. -Dobar dan komšo! -Dobar dan. Izvoli? -Već je za pultom… -A-ha! U redu, samo sekund. Okrenula je brada za sobom glavu i zatarabila usta sa dva i po zuba. Lepo je kada zaćuti, odmah manje smrdi oko trafike. Premetao je neke pakete sa kiselom vodom i energetskim napicima. Biće da mu to radnim danima najviše prolazi pa je bio rešen da im dodeli ekskluzivan položaj kako bi ih konzumenti podsvesno uočili i pre no što kreiraju smislenu želju izazvanu stvarnom potrebom. Jebeni, namazani, krezavi, trgovac “na malo”. Kada je rešio da mi odobri ukazivanje njegove pažnje, osmotrio je moje tri konzerve piva i rekao cifru, na šta sam mu ja ispružio novac, sada već pomalo nervozan jer su mi ta tri hladna piva lagano prerastala u rang jutarnjih prioriteta. Uzeo je kintu, blago se savio kroz ono “kiosk” prozorče i bez blama pitao: – ‘Oćeš vinjak uz ta tri piva? To ti taman dođe vakcina protiv gripa! Među nama – ni masku ne mora da turaš – jer ova kombinacija rešava i Kovid19! Samo, ne dadu Masoni da se pročuje! Ja ti ovo k’o prijatelju i komšiji kažem, a ti… ti kako ‘oćeš… -Neću, hvala. Možda uskoro. Koraci kojima sam se udaljavao od smradove trafike uskladiše ritam sa grohotom njegovog smeha: Ha-ha-ha-ha-ha-ha-haa!

[charlesoffspring]

BIROKRATIJA

(Uredba u vezi sa pravima i obavezama odgovornog lica u pravnom licu i njegovih ovlašćenih lica) Preambula:                          – Pravno lice predstavlja preduzeće koje zapošljava odgovorno lice u pravnom licu.                          – Otisak žiga pravnog lica mora biti jasno vidljiv na svakom izdatom…

[charlesoffspring]

Februar, 2020.

Sedim na februarskih “prolećnih” osamnaest, uljuljkujući sunce nedeljnog popodneva ka zapadu. Stolovi na terasi hostelskog splava na Dunavu, načičkani sredovečnim prolaznicima, porodicama sa decom i zaljubljenim klincima. Svi gledaju dva prisutna psa. Dobivši usmeno odobrenje od vlasnice, fotografišu ih. Pitaju za rasu. Persijski hrtovi. Retko ružna zverad koja, nekim čudom, prisutnima pleni…

[charlesoffspring]

Pitanje

Savršeno dobro razumem da si vešt, sposoban  i snalažljiv. Poput svakog pauka. Shvatam da nemaš strah od upuštanja u nove izazove. Ipak te molim da mi veruješ kada ti govorim o ovom mestu. Ovo mesto jede svoje stanovnike. Makar oni bili i paukovi. Kultura ovog mesta ogleda se u njenom nepostojanju. Nešto slično prihvatanju činjenice da su nekolicina lokalnih konobara zapravo tvoji najbolji…

[charlesoffspring]

ONI

Iz kočija skupih nadire legija glupih, Valja se pohlepom iznedren šljam.

Ka pozorju hode a špalir im prave, Njihovi verni, uhranjeni psi.

Na svetinu reže, dok bagra se penje, Kako bi glave vladara mogli videti svi,

U opseni slušati kako zbore sa visine, O lažima maštati što iz usta im sline.

Prozirne, tupe, protkane rečju teškom, Što tvrde da značajan ovo je čas.

A slamarice krišom…

[charlesoffspring]

Da nam živi (sm)rad!

Da nam živi (sm)rad!

Flešbekovi glupih ideja, unutrašnja borba sa bezvoljnošću i beznačajne sitnice kojima smo poklonili previše pažnje, uzdižući ih i od njih čineći Golijate sopstvene posvećenosti. Izgovori. Naši dragi obmanjivači u službi prikrivanja sopstvene lenjosti. Ubeđuju svojom lažnom veličinom da ne umemo da radimo kako valja i ruše nam samopouzdanje sve do trenutka dok ne odustanemo, šta god da smo…

[charlesoffspring]

Hristos Voskrese!

Vreme kreacije, novog ili ponovnog rađanja. Doba Sunca. Popodnevni rosé i neobavezni džez u bašti omiljenog kafea na reci. Prelamanje svetla na srebrno-sedefastim talasima vodenog doma razigranih ribica predivnih boja. Iza mene fasade novog lica grada. Urbana poslovno – stambena ekskluziva, koja od studenata bušnih cipela pravi turiste koji letuju na Baliju. Predeo Prvog procvata. Inkubator dobrih…

[charlesoffspring]

POSVETA

Koliko toga bih vam mogao reći, A malo kažem kad vas kraj sebe imam, Reči koje nosim prkose mi sreći, Pa tulje u meni, a ćute ostalim svima.

Igraju se sa mnom, noću ljubav vode, Dok ležim u postelji nepomičan, tih. Pre svitanja dušu mi oplode, Svakog mi jutra poklone stih.

I tada ih tako mazne pitam, Zašto li baš mene tol´ko vole, Kažu samo nadom da ne skitam, Jer sa mnom su dok ne nađu bolje.

Mo…

[charlesoffspring]

Tišina

Zašto na reči tupiti zube i grlu ružiti stas, Kada u tišini leži dostojanstvo za nas pokisle. Uzalud je sada dizati galamu, jer bordel se zatvara, devojke su odavno otišle.

Sve što je nekada ovaj prostor činilo lepim, Sada je na nekom drugom mestu, Sa tek po nekim, dragim, sećanjem na nas. Drugome vedri natmurene misli. Otišlo je odavde. I zato ćuti! Ni glas.

Ne kvari spokoj, jer kad neme su…

[charlesoffspring]

PESMA KOJU SMO SVI PEVALI Nastavi samo pustoši da brojiš sede,Beskorisno,kao sa poda hleba mrva.

[charlesoffspring]

MORFOLOGIJA ZDRAVSTVENE BIROKRATIJE

Gotovo svaki put, kada sednem za sto u nameri da počnem sa pisanjem, proleti mi kroz glavu misao, kako bi na svetu bilo makar upola manje knjiga kada bi i ostali ljudi koji se laćaju pera i beleže na papir intimu svoga uma, oklevali u tom činu ovoliko koliko to ja radim. Kao da moram da iskažem Bog – zna  – štau tih svojih par stotina reči koje sam naumio dati svetu na uvid. Krenem prvo da…

[charlesoffspring]

Čitaocu

O čemu bih ti pisao, Dragi moj nepoznati čitaoče? O čemu ako ne o sebi, Ili o svetu kakvog ga ja vidim.

I sve što bih ti imao za reći, Stalo bi, ma ni u celu pesmu, Možda u par krnjih stihova, Tek da imam čega da se stidim.

Zato ne bih hteo tvoje vreme, Ovom pesmom uludo da trošim, I, baš ako moraš, samo je onako Tek ovlaš pročitaj.

Znam da imaš kol’ko hoćeš, Od listanja većih briga, Pa bolje…

[charlesoffspring]

Vladareva muka

Slaba je naknada ovaj dar što u sebi nosim, Za stradanje i golgotu kroz koju prolazim. Ni sva svila nit’ koža što je skupocenu zaodevam, Ne može me utešit’ ni truna, Kad pomislim kako li je samo lepo vama!

Kako znate i umete prepoznati sreće lice, Makar bili u kaljuzi, uskraćeni dostojanstva, Sveg glamura i nadmoći očigledne, Srebra, vina, lepih žena, Svega čime dušu hrane, Ovi ljudi, okupljeni…

[charlesoffspring]

getoizam Izašao sam iz zgrade sa Polom, ortakom sa trećeg sprata. Nosili smo po dve kofe pune vode.