aminnna - Tumblr blog

[aminnna]

Ti bez mene možeš..

A ja bez tebe moram....

I šta je najgore,ne znam da li ti falim..ili me ipak zaboravljaš...

[aminnna]

A ŠTA AKO SMO BILI PRAVI U POGREŠNO VRIJEME?

[aminnna]

tužno je to što me imaš potpuno a nemaš me uopšte

[aminnna]

svesna sam da je po tebe i po mene bolje ovako, da s razlogom nismo zajedno, al' znaš...

uveče kada legnem, ja nisam srećna.

[aminnna]

Ko zna,

možda se u drugom životu sretnemo. Možda se u drugom životu venčamo, dobijemo decu i budemo srećni.

U ovom životaaa Bog nam je sve dao, osim da jednog dana s posla dolazimo istoj kući.

[aminnna]

Ne dozvoli da požalimo zato što nismo uspeli.... nemoj da odemo kod nekih drugih i da u svima tražimo jedno drugo... molim te, ne dozvoli da požalimo jer na vreme nismo shvatili da nam je suđeno

[aminnna]

molim te

Allahu ako ga ne mogu

imati

dozvoli mi

da ga barem zaboravim

[aminnna]

"nemoj me kriviti, nisam odustala od nas, samo sam postala malo umorna od borbe za tobom"

[aminnna]

Šteta što si bio hrabar samo kada je trebalo da se ode.

[aminnna]

volela sam jednom

kao oči svoje

kao da mi život zavisi od njega i da će se ceo svet srušiti

ako on ode.

-i otišao je.

[aminnna]

Žalosno je,

Da sam u dvadesetima

Opustošila i

Bolom rasparala dušu

Te na trenutke prestajala da dišem

Izgubila glas

I negdje u sebi potonula,

Nestala tražeći sebe

I smisao svog života

[aminnna]

odmah sam trebala znati,

kod našeg prvog zagrljaja

dok sam ti na prsima,

slušala ubrzane otkucaje srca

ti se udaljavao, a moje željne ruke

i naivno srce

te nisu mogli pustit

[aminnna]

možda

pa se lomim

kidam

razdirem

vagam

premeravam

i čim te zamislim pored sebe

srce mi se sastavi

i čim te zamislim baš baš pored sebe

srce mi se opet raspadne jer znam da naše možda

više ne postoji

nećeš se menjati

neću ti oprostiti

nećemo postojati.

[aminnna]

Postoje neke neizlečive bolesti

nepreboljena mesta

neprežaljeni ljudi

postoje neki

nedovršeni zagrljaji

neispričani razgovori

neposećeni gradovi

postoje neka

razorena srca

uplakana lica

razmuljane maskare

postoje neke

nikada bolnije noći

nikada veće tuge

[aminnna]

Нигде боље и брже не можете упознати човека, његову праву нарав, карактер и ћуд, његову „душу", него кад га по- сматрате док седи за воланом аутомобила и вози. Седећи по- ред њега један сат, ви ћете без речи и разговара сазнати о њему више него за месец дана сталног дружења.

[aminnna]

Pod svjetlima Skopja

Pronađoh te pod svjetlima Skopja

Grada što ne spava, bar tad nije

Činilo se da je uvijek nekako budan

Vazda ljudi ima

I na glavnome trgu

I u svakom od šoping centara

I u svakoj čaršiji i na svakome bazaru

I kod svakog kipa, a ima ih puno

I na svakoj klupi gdje sjedi zaljubljen par

I na svakome trotoaru gdje plače djevojčica

Sve to pokriše svjetla Skopja

Ne vidi se ni ko je tužan, ni ko je sretan

Ni ko plače

Ni ko se smije

Ni ko, pobogu, diše

Ne vidi se ni ljubav, ni mržnja

Al se osjeti sve

I tvoj pogled pod svjetlom Skopja

Koji sadrži i tugu, i sreću, i mržnju, i žal i bol

I ruka što stoji u zraku i čeka nesuđeni dodir

Sve pokrivaju svjetla Skopja

I tvoj forsiran osmijeh koji je utješan, koliko-toliko

I suzu na mom licu koja peče svaki milimetar moje kože

I buku oko nas koja se nimalo ne čuje

Jer oko nas je samo tišina

Da si se okrenuo, ja bih se vratila

Da si povikao, ja bih ostala

Da ne moram ići, ne bih nikad otišla

Sedmica s tobom nije dovoljna

I tu sedmicu su prekrila svjetla Skopja

Tako dobro da je prebrzo prošla

Kao ljudi što žure s vrećama voća

Da stignu na najnoviju epizodu omiljene serije

Kao dijete što juri majci u zagrljaj

Svjetla Skopja odjednom ne prekrivaju moje suze

Miluju ih i njeguju, k'o da znaju da će opet da skliznu

Niz obraz

Niz ruku

Niz ulicu

Niz svjetla Skopja

A.