#upalni procesi

[centarzdravlja]

Krvna slika: što su normalne vrijednosti i kako čitati rezultate

Bez obzira na to bojite li se igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratorij ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to je li vaš organizam zdrav, otkrivaju postoje li upalni procesi ili neka bolest i pomažu vam da brže i lakše dijagnosticirate stanje.

Ako zbunjeno gledate u papiru koji vam je dao laborant i ne znate što predstavljaju nerazumljive skraćenice pored brojki, savjetujemo vam da pažljivo pročitate ovaj tekst i naučite koje su referentne vrijednosti kompletne krvne slike i leukocitarne formule (one koja pokazuje broj leukocita - bijelih krvnih stanica koje su veoma važne za imunitet i obranu organizma od bolesti). Što nam govore povišeni leukociti i/ili eritrociti u krvi i na koje sve parametre u krvnoj slici trebamo obratiti pozornost, provjerite u velikom vodiču krvne slike.

Što pokazuje kompletna krvna slika?

Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procjene općeg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput: anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobiva se uvid u broj i kvalitetu eritrocita, trombocita i leukocita.

Saznajte što vam doktor nikada neće reći o nalazu krvi!

Kompletna krvna slika parametri

Kompletna krvna slika moderne hematologije sastoji se od sljedećih parametara:

ERITROCITI u krvi (Er)

Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne stanice koje sadrže hemoglobin i sudjeluju u prijenosu kisika i ugljik dioksida u organizmu.

Referentne vrijednosti eritrocita:

M 4,5 - 6,3 x 10 na 12/l

Ž 4,2 - 5,4 x 10 na 12/l

Što ako imam povećan broj eritrocita?

Povišeni eritrociti: dehidratacija, policitemija (rijetko oboljenje)

Više o bolesti: policitemija rubra vera!

Što ako imam smanjen broj eritrocita?

Smanjen broj eritrocita: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama

Više o bolesti: anemija!

LEUKOCITI u krvi (Le)

Leukociti ili bijela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.

Referentne vrijednosti leukociti u krvi:

4 - 10 x 10 na 9/l

Što ako imam povećan broj leukocita?

Povećan broj leukocita u krvi može indicirati bakterijsku infekciju.

Što ako imam smanjen broj leukocita?

Smanjen broj leukociti u krvi može značiti da posti sumnja usljedeće bolesti: leukocitoza, virusno oboljenje, kod kemoterapije, primjene nekih lijekova.

HEMOGLOBIN (Hb)

Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kisik iz pluća u tkiva i ugljikov dioksid iz tkiva natrag u pluća.

Referentne vrijednosti hemoglobina:

M 140 - 180 g/l

Ž 120 - 160 g /l

Smanjen broj hemoglobina: anemija (gleda se stanje eritrocita, hemoglobina i željeza)

Više o bolesti: anemija!

HEMATOKRIT (Htc)

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Referentne vrijednosti hematokrita:

M 0,40 - 0,50 L/l

Ž 0,35 - 0,48 L/l

Povećan broj hematokrita: policitemija rubra vera (rijetka bolest čiji je uzrok nepoznat, a javlja se uglavnom kod starijih osoba)

Više o bolesti: policitemija rubra vera!

Smanjen broj hematokrita: dehidratacija, anemija

TROMBOCITI u krvi (Tr)

Trombociti su krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.

Referentne vrijednosti tromobocita:

150 - 400 x 10 na 9/l

Što ako imam povećan broj trombocita?

Povećan broj trombocita: tromboza (spontano zgrušavanje krvi) Više o bolesti: tromboza!

Što ako imam smanjen broj trombocita?

Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana točkasta krvarenja, kod primjene citostatika, poslije transfuzije krvi

ERITROCITNE KONSTANTE

U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju o kvaliteti eritrocita.

MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita

MCH (mean cell hemoglobin) - prosječna količina hemoglobina u eritrocitu

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosječna koncentracija hemoglobina u eritrocitu

RDW (red cell distribution width) - raspodjela eritrocita po volumenu

TROMBOCITNE KONSTANTE

Trombocitne konstante daju informaciju o morfološkim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veličini.

MPV (mean platelet volume) - raspodjela trombocita po volumenu

PDW (platelet distribution width) - prosječni volumen trombocita

SEDIMENTACIJA (SE)

Sedimantecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim pretragama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrijednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.

Referentne vrijednosti:

M (20 - 50 god.) 3 - 13 mm/h

M (više od 50 god.) 2 - 23 mm/h

Ž (20 - 50 god.) 4 - 24 mm/h

Ž (više od 50 god) 5 - 28 mm/h

Povećanje: u slučaju postojanja infekcije

Leukocitarna formula

Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumjeva broj pojedinačnih grupa, tj. stanica leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.

Neutrofilni granulociti

Neutrofilni granulociti zajedno sa monocitima čine osnovu obrambenog sustava u organizmu.

Referentne vrijednosti:

40 - 75%

Povećan broj (neutrofilija): bakterijske infekcije, traume, opekotine, upale, infarkt. Značajno su povišeni kod leukemije i proširenih malignih bolesti.

Više o bolesti: srčani infarkt

Smanjen broj (neutropenija): virusne infekcije, bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis, poremećaji koštane srži, manjak vitamina B12.

Više o bolestima: bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis

Limfociti u krvi

Limfociti proizvode antitijela i sudjeluju u obrani od virusa.

Referentne vrijednosti limfocita:

20 - 45%

Povećan broj limfocita (limfocitoza): virusne infekcije (Epstein barr virus, citomegalovirus, rubeola), toksoplazmoza, bruceloza.

Više o bolestima: citomegalovirus, rubeola, toksoplazmoza, bruceloza

Smanjen broj limfocita (limfopenija): kod liječenja kortikosteroidima, infiltracija koštane srži, AIDS, kod primjenjivanja radioterapije i kemoterapije.

Više o bolesti: AIDS

Eozinofilni granulociti

Eozinofilni granulociti sudjeluju u obrani od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.

Referentne vrijednosti:

2 - 4%

Povećan broj (eozinofilija): astma, alergije, urtikarija, ekcemi, zračenje, kod oporavka od infekcije. Eozinofilija-mijalgija je sindrom koji se sastoji od bolova u mišićima i zglobovima, povišene temperature, osipa po koži, oticanja ruku i intenzivne eozinofilije.

Više o bolestima: astma, ekcem!

Monociti

Monociti su najkrupnije stanice krvi i glavna funkcija im je fagocitoza (deluju kao "usisavači" izumrlih stanica)

Referentne vrijednosti monocita:

2 - 10%

Povećan broj monocita (monocitoza): akutne i kronične infekcije, maligne bolesti.

Bazofilni granulociti

Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita i sudjeluju u alergijskom odgovoru organizma.

Referentne vrijednosti:

0 - 1%

Povećan broj (bazofilija): virusne infekcije, urtikarija, miksedemi, nakon hemolize i odstranjenja slezene.

Referentne vrijednosti se odnose na odrasle osobe.

Kompletna krvna slika i urin

Osim krvne slike, jedna od češćih rutinskih laboratorijskih pregleda je i kontrola urina, a najbitniji je prvi jutarnji urin (srednji mlaz). Njime se osim, fizikalnog pregleda (boja, izgled, miris urina), radi i kemijski pregled kojim se želi ispitati postoje li nepreporučene koncentracije tvari koje bi mogle ukazivati na neku bolest. Također, radi se i mikroskopska analiza kojom se saznaje broj krvnih stanica, prisustvo bakterija, parazita ili gljivica.

Kompletna krvna slika cijena

Kompletnu krvnu sliku možete napraviti u privatnim poliklinikama, po cijeni od najčešće 50 kuna, a osim toga i preko sustava Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. Nalaz ćete dobiti u roku od 24 sata.

Diferencijalna krvna slika

Osim kompletne, postoji i diferencijalna krvna slika (DKS) ili leukogram. Ovom se pretragom otkriva omjer različitih vrsta bijelih krvnih stanica, leukocita u krvi. Za ovu pretragu nisu potrebne posebne pripreme, ali vas liječnik može tražiti da prestanete uzimati određene lijekove, nekoliko dana prije uzimanja uzorka. Nalaz krvne slike također se izdaje unutar 24 sata. Ovom krvnom sliku želi se ispitati omjer pet tipova leukocita.

Ovo su normalni omjeri: • neutrofili - 40 do 70% • eozinofili - 1 do 4% • bazofili - manje od 1% • limfociti - 20 do 50% • monociti - 1 do 8%

Krvna slika kod tumora

Pregled krvi najbrži je način do otkrivanja bolesti. Svaki laboratorijski pregled trebao bi započeti kompletnom krvnom slikom jer će ona pružiti sve informacije o krvnim ćelijama, obliku, broju, funkciji i veličini.

Razvoj tumora popraćen je lučenjem tumorskih markera - molekule koje su za vrijeme tumora u većim koncentracijama nego što je to normalno. Osim u mokraći, pojavljuju se u krvi. Njihovo je mjerenje i identifikacija korisno za dijagnozu, liječenje karcinoma i praćenje učinkovitosti terapije. Oni ne moraju biti povišeni kod svake osobe koja boluje od karcinoma, što posebno vrijedi za rane stadije bolesti. Mnogi tumorski markeri nisu specifični za jedan poseban oblik karcinoma već mogu biti povišeni kod više vrsta zloćudnih bolesti. Zbog toga tumorske markere treba razmatrati zajedno sa drugim kliničkim i laboratorijskim pregledima.

Leukemija krvna slika

Postoje različite vrste leukemije ovisno o vrsti krvnih stanica koje su postale maligne. Limfoblastična leukemija je rak limfoblasta (bijelih krvnih stanica koje se bore protiv infekcije), no osim bijelih, i crvene krvne stanice i trombociti mogu postati stanice raka. Broj leukocita može biti normalan, smanjen ili povećan. U odraslih bolesnika broj leukocita je visok. Ako osoba ima kroničnu limfocitnu leukemiju, u koštanoj se srži vidi nenormalno veliki broj limfocita.

Stadiji kronične limfocitne leukemije:

Stadij 0 - u ovom stadiju previše je limfocita u krvi, ali nema drugih znakova ili simptoma leukemije

Stadij II - u stadiju II kronične limfocitne leukemije, u krvi ima previše limfocita, jetra, a slezena i limfni čvorovi su veći nego normalno

Stadij III - u stadiju III kronične limfocitne leukemije, u krvi ima previše limfocita i crvenih krvnih stanica. Limfni čvorovi, jetra, slezena mogu biti veći nego inače

Stadij IV - u ovom stadiju, u krvi je previše limfocita, a premalo trombocita. Limfni čvorovi, jetra ili slezena mogu biti veći nego normalno i može biti previše crvenih krvnih stanica

Kompletnom krvnom sliku može se vidjeti stanje crvenih, bijelih stanica i trombocita te se tako može dijagnosticirati leukemija.

[zdravljeirecepti]

Tinktura od đumbira – prirodni lijek

[animalfacts2-blog]

Ekrem

Sva živa bića odaju specifične mirise pa je tako i sa psima. U zavisnosti od rase, dužine dlake, uslovima u kojima živi, navika pa i ishrane, mirisi su manje ili više izraženi. U najvećem broju slučajeva, neprijatni mirisi kod pasa su rezultat (ne)održavanja higijene. To ne znači da pse treba kupati svakog dana, ali iznenadna pojava smrada može biti rezultat "uvaljivanja" u neki izvor smrada, piše PetFace.

Ovo ponašanje je prirodna pojava kod pasa, a stručnjaci smatraju da je to ostatak instikta koji obezbjeđuje "mirisnu kamuflažu" kao oblik zaštite od predatora.

Psi se najčešće uvaljaju u izmet drugih pasa, ostatke leševa ptica, glodara ili drugih životinja, smrdljivo smeće, ostatke hrane i sl.

Rješenje je relativno jednostavno, jer je potrebno psa okupati odgovarajućim šamponom i ukloniti nakupljene uzročnike mirisa i naravno sam miris.

Naravno, neki psi to rade češće i više od drugih pa vlasnici moraju češće da se bave uklanjanjem tih mirisa. S druge strane, ovo može ukazivati i na probleme ponašanja, pa je potrebno konsultovati se sa stručnjacima jer se možda radi o nedostatku pažnje, nekom obliku iskazivanja anksioznosti, pa čak i protestu koji vlasnik ne prepoznaje.

Međutim, ponekad problemi sa kožom, krznom i nekim važnim unutrašnjim organima mogu biti razlog smrada koji se širi sa ljubimca. Tada kupanje uobičajenim šamponima za pse ne daje dobre rezultate, pa treba potražiti pomoć veterinara.

Neprijatni mirisi

Zadah ljubimca

Neprijatan zadah koji se primijeti kod psa može biti uzrokovan bolestima zuba i desni. Kvar zuba, nakupljanje kamenca i paradontopatija samo su neki od problema koji su veoma slični kao kod ljudi. Bolne desni i zubi izazivaju i pojačano baljenje koje takođe ima neprijatan miris. Pas lizanjem dlake ili predmeta u kući prenosi taj miris pa problem smrada postaje ozbiljniji. Nažalost, i neke druge bolesti kao što su dijabetes ili smanjena funkcija bubrega, takođe izazivaju neprijatan zadah.

Infekcije ušiju

Bakterijske infekcije spoljnog ušnog kanala ili infekcije nastale parazitima i prisustvom stranog tijela, po pravilu izazivaju neprijatan miris i jedan su od prvih simptoma ovog problema. Pored neprijatnog mirisa, ova stanja prate svrab, češanje i trešenje glave uz veliki bol.

Ispuštanje gasova

Ova izuzetno smrdljiva pojava ukazuje na probleme sa varenjem. Uzroci su brojni i zahtijevaju ozbiljno angažovanje veterinara jer velika količina gasova može da upućuje na veoma opasna oboljenja digestivnog trakta.

Infekcije kožnih nabora

Neke rase pasa kao što su engleski buldozi ili šar pej zbog konfiguracije kože koja stvara tzv. kožne nabore na glavi, oko repa, usta i očiju zahtijevaju ozbiljno i redovno čišćenje nakupljene nečistoće unutar nabora. Ukoliko se to ne radi dolazi do razvoja bakterijskih infekcija koje odaju izrazito neprijatan miris.

Problemi sa analnim vrećicama

Ovo je jedan od najčešćih problema koji se vezuje za neprijatan miris koji se širi oko pasa. Ove dve žlijezde se nalaze sa obe strane anusa i predstavljaju mirisnu (čitaj: smrdljivu) identifikaciju svakog psa. Ukoliko pas ima normalno varenje i čvrstu stolicu, ove žlijezde napunjene smrdljivim sadržajem se redovno prazne tokom defekacije.

Ukoliko dođe do začepljenja otvora na vrećicama, razvijaju se upalni procesi koji mogu biti veoma bolni za ljubimca. Psi u takvim situacijama pokušavaju da se oslobode sadržaja, pa se ližu, grizu ili vuku zadnji dio tijela o podlogu. Sadržaj pod pritiskom izlazi i lijepi se za dlaku i kožu, a što je još gore i za podlogu koja je nerijetko tepih ili mebl na namještaju. Problem se rješava adekvatnom ishranom, periodičnim čišćenjem ovih žlijezda kod veterinara ali i radikalno – potpunim odstranjivanjem analnih žlijezda.

Sve u svemu, ukoliko vam neko kaže da postoje psi koji nemaju nikakav miris taj vas baš laže. Održavanje higijene, bilo da se radi o kratkodlakim ili dugodlakim psima, psima koji imaju rasne predispozicije za razvoj kožnih oboljenja, psima sa spuštenim ušima i slično, obaveza je svakog odgovornog vlasnika. O najboljim načinima rješavanja velikog smrada kod pasa, ali i rješenjima kada se problem pojavi, posavjetujte se sa svojim veterinarom.

[mndstz]

Velike greške koje pravite u nezi lica

Donosimo vam nekoliko saveta dermatologa, koji će vam pomoći da lice negujete na pravi način, tako da iz preparata koje koristite izučete maksimum. Foto: MONDO/Zora Ćirković Hidratacija na dnevnoj bazi je osnova nege kože. Ali, gotovo svaka žena, nakon što posvećeno nanese hidratantnu kremu nastavi da pravi grešku za greškom, koja umanjuje njene efekte. Ekspert za negu kože Sandej Rajli kaže da je najčešći problem to što žene nanesu kremu na lice, a zatim odmah počnu da se šminkaju. Jako je važno da ne stavljate puder odrmah nakon što ste lice hidrirali, jer je koži potrebno neko vreme da upije kremu.  "Ja nanesem hidratantnu kremu, a zatim odem da uradim nešto drugo, i tek nakon nekog vremena vratim se pred ogledalo da bih se našminkala. Na taj način, koži date dovoljno vremena da upije hranljive sastojke proizvoda koji ste naneli, a biće vam lakše i da se našminkate, da stavite podlogu, na primer, ako je koža već upila prethodni preparat", objašnjava Rajlijeva, prenosi "Dejli mejl". Osim toga, ona savetuje da se hidratantna krema povremeno iznova nanosi tokom dana. "Možete slobodno vrlo malu količinu kreme staviti preko pudera, ili podloge za šminkanje, par puta u toku dana. Tako koža ostaje hidrirana i deluje sveže", kaže Rajlijeva. Ovde je samo važno da ne preterate, jer ćete ako stavite previše kreme pokvariti šminku. Takođe, vodite računa da hidratantnu kremu uvek nanosite nežno, kružnim pokretima. Ako je stavljate previše agresivno, može se dogoditi da vam se pojavi crvenilo, pa čak i da se jave upalni procesi na pojedinim delovima lica. Da li vaša krema za lice "radi protiv vas" Šta znače skraćenice AA, BB, CC... na kremama Šta je micelarna voda i da li "radi" Za pet sekundi otkrijte koliko vam je stara koža Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Koliko često jedete ljubičastu hranu?

Brojna su istraživanja potvrdila: što je hrana tamnija i zagasitija, to sadrži više antioksidansa. Namirnice poput patlidžana, crvenog kupusa, šljiva, smokava, grožđa, borovnica i cvekle smanjuju upalne procese i oksidativni stres u organizmu, a to znači da neutraliziraju štetno delovanje slobodnih radikala. A danas znamo da su upravo upalni procesi glavni okidači za nastanak najtežih oboljenja, poput raka. Te su namirnice zaštitnici zdravlja kardiovaskularnog i sistema za varenje, a doprinose i mladolikom izgledu i vitalnosti organizma. Štite od demencije i čuvaju zdravlje kože i jetre. Učestalom konzumacijom tamnog voća i povrća smanji ćete rizik od hipertenzije, povišenog holesterola, gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa. Tamnoplave i ljubičaste namirnice sadrže resveratrol i antocijanine koji imaju snažna antioksidativna svojstva. Pogledajte koje ljubičaste namirnice su nam lako dostupne: CVEKLA Intenzivna crvenoljubičasta boja ovog korena ukazuje na obilje betalaina, koji ima antioksidativna i protivupalna svojstva. Ishrana bogata cvekolm smanjuje rizik od hipertenzije, raka i problema sa varenjem. Ovo korenasto povrće pruža obilje energije zahvaljujući ugljenimhidratima, belančevinama i zdravim masnoćama koje sadrži, stoga je jako dobar izbor za sportiste koji se izlažu većim fizičkim naporima. Obiluje i vitaminima A, B1, B2, B6, B12 i C te mineralima kao što su fosfor, kalcijum, gvožđe, mangan, jod, bakar i kobalt. Konzumacijom 100 g ove namirnice u organizam ćete uneti 42 kalorije. CRVENI KUPUS Kupus koji nazivamo crvenim zapravo je - ljubičaste boje. Ova namirnica idealna je za očuvanje dobre linije - sadrži svega 22 kalorije. Osim belančevina, ugljenih hidrata i vlakana, crveni kupus sadrži i vitamine A, K i C, antioksidanse koji smanjuju rizik od: očnih bolesti, osteoporoze, raka, srčanog udara, dijabetesa, piše "Alternativa za vas". PATLIDŽAN Patlidžan je bogat mnogim nutrijentima, pa tako sadrži belančevine, vitamine A, B1, B2, B6 i C, kalijum, magnezijum, kalcijzum, gvožđe, fosfor, bakar, cink. Zahvaljujući obilju kalijuma, patlidžan deluje kao prirodni diuretik. Bogat je vlaknima stoga ga stručnjaci preporučuju i kao zaštitu od raka debelog creva. Dobar je izbor i za sve oni koji žele da smršaju. Konzumiranjem patlidžana poboljšat ćete mentalne sposobnosti, ublažiti anemiju, smanjiti rizik od srčanih oboljenja, očuvati zdravlje kostiju zahvaljujući bogatstvu kalcijuma i gvožđa. S obzirom na to da je bogat izvor antioksidansa, patlidžan smanjuje rizik od karcinoma. Zahvaljujući obilju vlakana, a malom udelu ugljenih hidrata, patlidžan dovodi u ravnotežu nivo šećera u krvi, zbog čega se preporučuje i dijabetičarima.Foto: Robert Cianflone/Getty Images CRVENI LUK Luk koji će vas odmah na prvu osvojiti sjajnom ljubičastom korom idealan je izbor za letne salate. Sadrži oko 39 kalorija, ugljene hidrate, belančevine, zdrave masnoće, fosfor, kalcijum, gvožđe, te vitamine B i C. Manji ljubičasti luk sadrži 9 odsto ukupne dnevno preporučene količine vitamina C, koji je važan za formiranje kolagena i imunitet. Zadovoljava i 5 odsto dnevnih potreba za mineralom manganom, koji je jako važan za zdrave kosti i metabolizam. BOROVNICE Njihova zagasita tamnoplava boja ukazuje na to da sadrže antocijanine koji štite od moždanog udara, raka i drugih teških oboljenja. Jedna šoljica ovog bobičastog voća sadrži 81 kaloriju i 4 g vlakana. Borovnice su bogate i vitaminima B2, C i E. Borovnice čiste urinarni trakt, štite od Alchajmerove bolesti, podsitiču rad creva, poboljšavaju vid, olakšavaju disajne probleme, snižavaju holesterol, deluju lekovito kod gihta, osteoartritisa i tegoba uzrokovanih Ešerihijom koli. Sadrže i elaginsku kiselinu, koja ima snažan učinak protiv raka. Deluje tako da usporava širenje i rast ćelija raka. SLADAK KROMPIR Ova vrsta krompira - batat, potiče s japanskog ostrva Okinava, koji je poznat po svojim vitalnim stogodišnjacima. Među tim je stanovništvom, koje često konzumira upravo ljubičasti batat, učestalost demencije manja za čak 50 odsto! Ljubičasta boja kore ovog batata otkriva bogatstvo nutrijenata koje se kriju u njoj. Sadrži antocijanine, belančevine, beta-karoten te vitamine B6, C i E. Obiluje i mineralima manganom i kalijumom. Sto grama batata sadrži oko 90 kalorija. Let's block ads! (Why?)

[mndstz]

Ono ste što jedete: Ovo izaziva probleme sa kožom

Na licu se vidi kako se hranite. Evo na šta treba da obratite pažnju.Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock Ono što jedemo i pijemo utiče na čitav organizam. Znamo da ćemo se osećati dobro ako je naša ishrana zasnovana na voću, povrću, zdravim mastima, i nemasnom mesu. Takođe znamo da ćemo se osećati kao prebijeni ako pojedemo čokoladu od 300 grama... Ili već, nešto slično tome. Ali, kako na na naš ten utiču šećer, mleko i mlečni proizvodi, gluten, vino? Evo kako da prepoznate šta vam smeta. Dr Nigma Talib je lekar, a predmet njenog interesovanja je holistički, proaktivni pristup prevenciji, postavljanju dijagnoze i lečenju. Ona tvrdi da se ono što jedemo odražava na naše lice, i da su česti problemi sa kožom kao što su akne, tamni kolutovi oko očiju ili crvenilo lica posledica neodgovarajuće ishrane, prenosi YourTango. Dr Talib kaže da postoje četiri tipa lica: "šećerno", "vinsko", "mlečno" i "glutensko". Ako možete da prepoznate kojem tipu pripadate, biće vam jasno šta treba da izbacite iz ishrane da biste izgledali lepše i osećali se bolje:Foto: MONDO, Mario Milojević "Šećerno" lice Ako jedete suviše šećera, elastična i fleksibilna kolagenska vlakna u koži postaće čvrsta i ukrućena. Takva ishrana podiže i nivo insulina, što lice čini "ispranim" i bez sjaja. Pošto šećer remeti i ravnotežu bakterija u našem telu, primetićete izbijanje bubuljica na licu, po ramenima i grudima. Šećer (odnosno, povišen nivo insulina koji se posledično javlja) utiče i na obrve čineći ih tanjim, pošto se dlaka stanjuje. Foto: MONDO, Mario Milojević "Mlečno" lice Čak i ako mislite da niste intolerantni na laktozu, mogli biste da budete. Kako starimo, smanjuje se nivo enzima koji nam pomažu da varimo laktozu, pa se javljaju upalni procesi u telu kad konzumiramo mleko i mlečne proizvode. Ako konzumirate suviše mleka, primetićete crvenilo, naduvene očne kapke, crne krugove oko očiju i sitne bele bubuljičice na bradi.Foto: MONDO, Mario Milojević "Vinsko" lice Čaša crnog vina dnevno je dobra za srce, ali suviše "pića bogova" može da isuši kožu, što će sitne bore učiniti vidljivijim, naročito boru između obrva (onu koju stvara mrštenje). Osim toga, vino (kao i svaki alkohol) širi kapilare i izaziva rumenilo obraza i crvenkasti ten, a delovaćete i otečeno. Nemojte zaboraviti da u vinu ima i šećera, koji će još više pogoršati izgled lica i doprineti naduvenosti kapaka.Foto: MONDO, Mario Milojević "Glutensko" lice Hleb, peciva, testenine... Gluten loše utiče na kožu, izazivajući upalne procese koji čine da vaše lice deluje naduveno, otečeno i upaljeno. Gluten utiče i na pigmentaciju kože, pa se staračke fleke, na primer, mnogo ranije pojavljuju kod osoba koje se "hrane u pekarama". On može da izazove i disbalans hormona, pa ako generalno jedete hleb, peciva i testenine nemojte da vas iznenade "hormonske" bubuljice na području brade. Ako se prepoznajete u nekom od ovih opisa, pokušajte da namirnice koje su "krive" za vaš loš ten izbacite iz ishrane na četiri nedelje. Ukoliko se stanje promeni nabolje, odreknite ih se zauvek, ili bar smanjite njihovu zastupljenost u ishrani. Izgledaćete lepše, a sigurno ćete primetiti i da se osećate bolje. Ne mudrujte oko glutena, obiće vam se o glavu Nije "kriv" gluten, nego moda Istina o "zlom" glutenu Let's block ads! (Why?)