#jutarnje

[intotheabyss4]

1

I vratim se uvek nazad ka tebi, I vratim se i kad to voleo ne bi I uvek tražim one slične sebi, I uvek me niko ne želi, Nadam se ovog puta biće promene ali znam da je to samo do mene, I želim da te ponovo upoznam, i ti da upoznaš mene Možda bi onda bilo nade za nas pa makar na čas Želim da te pokažem mnogima, I da u mojim očima vidiš kako mi se za tren svidiš Želim da znaš koliko puta sam se za tebe sredila, i kako bih se iskezila čim bih se tebe setila, Želim da znam da ćeš mi uveče doći, da sa tobom svežu rosu osetim na umornom licu u po noći, Da nas ulicama Beograda jure ulična svetla I da ne idemo kući tokom leta Da pričamo dok ne svane, dok nam jutarnje sunce ne javi da dan je, S tobom želim da traćim večeri i tako do jeseni. I znam da bi moje reči vredele, kada bih rekla koliko se trudim i koliko za nama žudim. I znam da mogu samo da se nadam i od nas to biti neće, I da ti moram pronaći zamenu u sebi, Jer znam da si ti izvor tudje sreće, I da ja taj lepi prizor neću biti tebi.

[amiina1]

Šta sam željela?

Šaku sreće u ovom gluhom dobu.

Sunce da mi sija, ali i poneke

sitne kiše da mi kvase lice.

Isprepletene prste tvoja ruka u mojoj,

jedno zauvijek izrečeno "da" .

Nastavak moje "tradicije",

jutarnje kahve uz knjigu i cigaretu,

da slušaš moje stalno gunđanje,

čudan smijeh i analiziraš neobične navike.

Apsurdno je da o tome maštam samo ja.

[cozycardigansstuff]

Ništa ljepše od sabaha kojeg klanjaš i od prve jutarnje kafe...

[mojisnovi]

Kada volim sanjam otvorenih očiju

i osećam raspevane male ptice,

u grudima mi svijaju gnezdo.

Kada volim pretvaram se u kap vode čiste

i željno čekam da se spustim

na tvoje milo lice.

Kada volim razlivam se u osmeh

i korak mi je razigran poput talasa,

nekada davno izgubljenog mora.

Kada volim oblačim samo poljsko cveće

i sva priroda u meni zapeva,

srećna zbog novog proleća.

Kada volim vidim jutarnje nebo bez oblaka

i izgleda mi da beskonačnim plavetnilom

neprestano grli svoju zvezdu.

Kada volim moja duša je slobodna

i biva ono što jeste.

Kada volim raskrinkavam sva tvoja lica

i zagledam se u njima kao u ogledalu.

Kada volim izgubim sebe neštedimice

i dajem ti i poslednji dah,

širom otvorenih očiju.

Kada volim vrebam sva tvoja ćutanja

i pretvaram ih u najveće istine.

Kada volim izgovaram reči,

reči senke,

da te čuvaju od svekolike pustoši teških misli.

Kada volim, uvek je prvi put i zauvek.

Mirjana Bekcic

[bojesvemira]

Dva ujutro

Trčim prema taksiju razmišljam da li da idem da spavam ili ipak kažem tvoju adresu preko usta mi prelazi ona adresa gdje smo živjele skupa. Dva sata u noći je lupam ispred zgrade, poželim da te dozivam jakim glasom ali umjesto toga upadam u haustor i kucam ti na vrata razmišljam kako ću tu ispred i zaspati ako mi ipak ne otvoriš, pa onda razmislim možda zaista ne želiš da me vidiš, pa razmišlajm o tome šta ako zaista ne želiš pa taj tok misli ide u krug i krug. Otvaraš vrata onaj tvoj pijani hod, otkopčane hlače sa remenom ti u grudnjaku i zavezane kose, samo si jednostavno spavala. "Ti si luda" iz nekih razloga meni omiljena tvoja rečenica i epiteti koji krase mene kao pojavu u tvom životu, znam da želiš sada da ostanem kraj tebe da utonemo u novu zoru samo to da ti prste držim u kosi i znam da želiš da prisloniš svoje usne na moje ali ne želim da to radimo, želim da te presvučem, skinem ti šminku otpustim gumicu na kosi, i kažem da probaš zaspati jer se bojiš povraćanja. Mislim da sam istinski zbog toga i došla, da ne povraćaš sama. Jebote, stvarno sam jebeno luda, a sada ne znam šta me više boli ovo što sam od ljubavi otišla skroz na skroz ili to što me ljubiš u čelo evo po deseti put u par minuta, provlačiš svoju nogu između mojih butina da promnađeš utočište i mrmljaš da ostanem do jutra, zaista bih voljela ostati da te gledam kako padaš u san, i sanjaš i sanjaš ko zna šta ali se bojim jutarnje reakcije i toga da ćemo puno da šutimo, s toga biram da odlazim. Neka sam ja tebe umotala u dekicu, neka sam ti poljubila oko i neka te ništa ne steže pa ni gumica za kosu, nekako mi je najbitnije da mi tebe u životu ništa ne steže. Možda sam zato onaj dan i otišla, jer sam osjetila da gubiš osobnost jer te jako stežem, uvijek sam imala potrebu da ti ne dam dalje od mojih ruku. Ali ovaj put zaista nisu tu da te stežu, već da ti daju slobodu odluke, da promisliš da li želiš pronaći utočišće između mojih nogu bez stezanjaka uz poljubac u oko, toliko sam u mogućnosti da ti se približim. Laku noć anđele, vidimo se nekad opet u dva ujutro to je nekako postalo naše vrijeme.

[razdragana]

Kažu

ne odustaj od onog na šta misliš veći deo dana,

ne odustaj od onog na šta poslednje pomisliš pred spavanje,

ne odustaj od prve jutarnje misli.

Pa probaj da ne budeš psihopata

Foto:istockphoto

[nadianada91]

Septembar..

Pitaju me kako sam. Ponekad mi pitanje i prija.. Ja sam septembarski nedefinisano. Lijepo je kad lišće pada i mjenja boju. Takve se promjene dešavaju i u čovjeku.

I čovjek se kao i lišće odvaja od svoje cjeline. I na kraju, zemlja je zadnje mjesto gdje odlazi.

Čovjek je svako godišnje doba i može se poistovjetiti sa bilo čim neovisno odakle potiče i gdje se nalazi.

Ljudska je duša hiljadu opalih zlatnožutih listova, ali i ljubav prema jesenskom procesu, priprema za zimu, prve jutarnje mrazeve i magle.

Ja sam septembar koji prolazi, stotinu nemira i nesanica, ravnodnevnica svakodnevice. Trnci koji prolaze kroz kožu uz svako friško jutro, uz miris kompota od dunje, vrućih kestenova, i budimki.

[petrarka-na-aparatima]

Mrtvac

Ovo su stihovi mrtvaca koji piše

Zavoravio je umrijeti od tuge

Svaka sreća mu ne prija više

Njega čekaju samo šine neke pruge

On zaspe uz jutarnje crvkute ptica

Taj što mrzi svako svjetlo i dan

Još više mrzi nasmijana lica

Draže su mu more koje okupiraju san

Na ovom svijetu više sreće nema

Nikada je ni bilo nije u stvari

Ti su momeni samo u našim prividima

Ništa nije stvarno,sve je malo vrijedno

Treba poći na put negdje tamo,iza svega

Tamo preko,za mrtvaca je ono stvarno

[uraandri]

molim vas da pročitate ovo i srodne članke da vidite kakva je svinjarija bila na mom faksu a i šire

uloge tumačili:

vladimir ilić - najumišljenija ali korisna matora drtina koju ćete ikad imati prilike da slušate a koji se izvukao od odgovaranja za navodno seksualno uznemiravanje ostalih profesora od kojih su dvojica učesnici ove pizdarije; prošle godine je 80% generacije palo predmet kod njega jer mu se ćefnulo da nas podjebava

vladimir vuletić - bivši (? ne baš? nije sigurno?) sns-ovac inače do prošle god moj omiljeni profesor a šta mu se sad desilo nemam pojma (ništa strašno samo ga ekstra boli kurac da radi svoj posao)

ognjen radonjić - zajedno sa ilićem jedna od tri lica sotone filozofskog fakulteta; predaje ekonomiju i odličan je predavač a prolaznost mu je svega 3% i niko do sad nije uspeo da ga natera da jebeno oladi malo; član opozicije koji se bori za prava studenata a koji istovremeno na ispitu studentima priča ili da se udaju ili da rade u maloprodaji jer će se on postarati da nikada ne završe ovaj fakultet

slibodan cvejić - optužen da je plagirao doktorat a koliko tu istine ima ja nemam pojma; dobar predavač i profesor, ima malo bumerski mentalitet što baš i ne odgovara njegovim godinama ali osim toga što nas proziva da ne dolazimo na njegove jutarnje časove (na kojima ne beleži prisustvo btw) nemam na šta da se žalim; jedini (? nepotvrđeno) koja ilić navodno nije uznemiravao

[brbljivica]

JUTRO U MAHALI

proljeće debelo kao kastriran mačak.

Jutro je, utorak,

Iza visokih zidova oko mahalskih kuća

budi se kašalj.

Lutajuće Celanovo oko

zapinje na vrhu bora

i tamo ostaje

proburaženo sunce

koje ispušta žućkast maslac svjetla.

Kuće, utvrde iznutra razorene

Način na koji netko žvaće hranu

zna biti nepodnošljiv.

U san se bježi

kao pred potjerom barbara

Budi se nevoljko

i preko leđa oblači

teret kratkoročne budućnosti,

novac koji moraš izdvojiti za račune.

A zapravo noć ima boju kave

Bivši proleteri započinju jutarnje svade

Marko Tomaš - Varanje smrti

[preporodbn]

Već jesen

Već jesen   S nebeskog mosta silazi ledena rijeka I zmije oblaka gutaju sopstvena tijela U oku umiru želje i tope se vidici pusti Smrtno ranjena noć u jutarnje prozore lupa I gleda očima starijim od pamćenja     Jabuka zore na dvoje presječena Sjemenke svjetla u njoj počinju  da se guše Jecaju sitni cvjetovi dodira Na uho laje svirepa  muzika buđenja Lome se koplja tišine Njihove sjenke…

[nem4mp0jma]

7, 9, 34, 37 :)

7. Have you ever donated blood? - E nisam. Prije sam bio premršav, a sad nisam u Hrvatskoj više. Ali budem kad se vratim.

9. What’s the 1st scar you remember getting? - Pao sam tijekom nogometa na betonskom školskom igralištu, oderao lakat, dan danas imam taj ožiljak.

34. What was your most scatterbrained moment? - Hmm dobro pitanje. Ne znam. Aha znam, ali to fakat ne bih javno pisao hahaha. Recimo samo da nisam shvatio najjasniji hint ikad. Glupo muško.

37. How would you describe your sense of humour? - Tamniji od tvoje jutarnje kave.

Hvala ❤

[barthesgenes]

Vidiš li i ti

rešetke iza njihovih pogleda?

Svojevoljne ili pak slučajne?

Hoćemo li ikada otkriti?

Skinuti plahte koje nose graničnu tenziju,

zavrnute pod kutevima težine s njihovih leđa.

Plahte koje skrivaju blijede mrlje prolivenih početaka i krajeva - one nepriznate mjerne jedinice koju sudimo dobrom ili lošom.

Onog fragmenta koji nas čini cijelima kada postanemo vrijeme.

Nevidljivi i sveobuhvatni.

-------

Mrlje jutarnje kave i večernjeg McDonald's-a

Urezane u naše najskrivenije kosti - toliko skrivene da ih niti mi sami ne vidimo.

[sizifov-desni-biceps]

Jutarnje dileme

[jambolaja]

2024 Bari-Trst-Ljubljana

Probudila sam se rano, ali umjesto jutarnje šetnje odlučila sam da ostanem duže u krevetu. Kasnije sam ustao, istuširao se, spakovao. Na putu do autobuske stanice imao sam caffe e cornetto, 2,4€. Sa autobusom (1,5€) sam se preselio na aerodrom. Na malom aerodromu pokušao sam otići u lounge, ali su se pojavile poteškoće s karticom. Let s Ryanair-om bio je očekivan, bez prostora za noge. Nakon…

[financefatloss]

Revitalizirati Uz Yoga: Vaš Brzi Vodic Za Studije U Zagrebu

Ako ste pokušavaju pronaci okrepljujuce iskustvo, istraživati jogu studio u Zagrebu je odlican izbor. Od jutarnje joge u Zagrebu do vodene meditacije tretmana, pronaci cete asortiman razreda obuke koji poslužuju sve stupnjeva, koji se sastoji od joge za pocetnike Zagreb i joge za trudnice dame. Vježbanje joge svjesnosti u lokalnom studiju pomaže vi konstruirate unutarnje  spokojstvo i izdržljivost, bez obzira  su zapravo potpuno novi u jogi Zagreb ili cak veteran profesionalni. Otkrij svoj izvrsni tecaj putem istraživanje "joga studija u mojoj blizini" danas. Pogledajte joga mindfulness i ostanite zdravo i uravnoteženo. https://www.eyogahub.com/

EYOGAHUB

Gmajnje 12, 10000, Zagreb, CROATIA

098 563 231

Karta lokacije: https://maps.app.goo.gl/9XpGBg5gWqV5gaai9