#Суза

[ljiljaknjiga]

БАЛАДА

Месец бео као камен .

Она тада шета сама ,

Обавија је полако тама ,

Месец сада и знамен .

Нимало није имала страха .

Храбра је она и била ,

Имала је доста свог даха ,

Будне снове је тако снила .

На путу ка својој кући .

Туга јој срце тад стеже ,

И свака суза је реже ,

Од патње ће и пући . 

[comonblancechance]

14/10/2024Греха младости моје, и мојих преступа не помињи; Псалам 25:7 Једном је неко овако записао:,, На прошлу младост, на прохујале младе дане, подсећа ме песма ова; како је онда било, шта је тада моје било, то више никада неће бити!'' Шта је то чега се песник у овој песми сећа? Сигурно је мислио на домовину, на родитељски дом, на детињство и дечију срећу. Овакве речи у нама изазивају сету, јер су дани младости заувек прошли. Код већине људи на прошлости стоји тамна сенка: греси из младости и многа неопроштена кривица. У њима се буде успомене које им не дају мира и спокојан и миран сан. У њиховој савести стално у први план навиру слике и лица оних који их опомињу и оптужују. Сваки покушај да их се ослободе завршава са неуспехом: јер оне их прогоне дан и ноћ. Сваки покушај да се умири пробуђена савест се изјалови. Многи уздишу:,, Ах, кад бих само из почетка могао почети свој живот, тада би све било другачије!'' Други опет запомажу:,, Само да својим родитељима нисам донео толико бриге и суза, само да нисам честитост и поштење тако лако прокоцкао, тако рано изгубио венац младости!'' Само да јесам, само да нисам. . . ! То су горке само оптужбе због греха своје младости. Зар од тога нема лека и ослобођења од ове невоље? Има, Богу нашем хвала! Нико више не треба да у то сумња, чак ни ти који си грех за грехом ређао па сада немаш мира. Добро ме чуј сада: Исус Христ, Син Божији, је на Голготи урадио ве��ико спасење! Његова пресвета крв брише све твоје грехе и пружа ти опроштење за сву твоју кривицу. Зато донеси му своје оптерећено грехом срце и у њему ћеш пронаћи прави мир и срећу. Исус ће сигурно потпуно излечити твоје боли!

[raspevana]

Све што мислиш да си ти

То сам само ја

Сви желе да буду као ти

све их позиваш себи,

а ја се не оглашавам

ни када знам да ми дозиваш име

док ти неко други пружа

све што сам ја одбила -

заједно са тобом.

Напослетку, ти си остао иза мене,

жељан мојих праменова

и луд за мном,

луд, од мене;

луд са неким другим девојкама

које немају никога сем тебе,

којима си појео последње парче „себе”.

како би те помало одгризале

сваку ноћ

не би ли нешто осетио.

И, о… како те волим. Волим те.

Издалека.

Мазила бих те, и шапутала ти фино

док се презнајаш и

док те несносно муче

сви ти демони које си себи сам створио

у мањку мог присуства

и не бих их спречила

пустила бих их да ти то раде.

Толико те волим.

Ја уживам у твоме болу,

јер нико не види како дуго умеш да плачеш на некој непомичној макети

скици мојих груди које дишу за тебе

након што запалиш (нечији) свет.

Ја сам твоја казна

ти то заслужујеш

и све је твоје

свако парче мене којим те сваки пут у мислима изгладњујем

сваки капилар у мом оку који пуца

и суза коју у грлу осетим

и јецај који ми под јагодицама одзвања

сваки мој мук који запомаже

и свака трепавица

коју ишчупам

и пустим ветру

да пожелим

да те све то боли

још двадесет пута јаче.

[friendscanchangetheworld]

Теперь у меня на стене висит Суза.

[jelenajt]

Није ни свака суза иста. Нека те изломи изнутра, иако је потекла. А нека те ослободи.

[fooriogiunta]

Твоје мисли једно језеро скрива

а твоја сенка ћути и плива

косу ти мрси источни ветар

милиметар по милиметар

Поруке стижу са свих страна

тише од тихог океана

нема лека од љутих рана

биће још дана за мегдана

Православље, долази са југа

Православље, испуњава жеље

твоја суза залеђена чека

Православље, народно весеље

Поруке стижу са свих страна

тише од тихог океана

само голе истине боле

само грешни верници за тебе моле

[kubi95-2]

Добрица Ерић – ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли

Мисао која тиња у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе

Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат

Ко ће Деци да врати све оно што им узе

ово зло, стало сво у кратку реч – рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама

Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице

Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама

а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате

ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,

за кога Нови живот и Нови Свет стварате

кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана

што уче школу у вучјим и лисичијим јамама

Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,

а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти

у Дечја Срца, у Беле Птице на�� рововима

Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти

Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету

макар од саме свиле и кадив�� саткана

не заслужује да се завијори на ветру

ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але

(нека Те бар у Сузама што више буде)

све док се сва три Бога на Тебе не сажале

и не пресеку помор бачен међ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима

Младиће на штакама што уче прве кораке

Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима

Безимене Гробове, Распамећене Мајке

и Старце бескућнике у туђим шљивицима

што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли

Своје Срце што куца у свакој нашој жељи

Од свих Суза које сад капљу по Планети

најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

[fooriogiunta]

не то није суза у мом оку

[ststevanofdecani]

Као што постоји само: “Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква,” у мору лажних “цркава”, тако постоји и само једно истинско, (Православно) Хришћанство у мору лажних. Лажно “хришћанство” проповеда конформизам, и инстант спасење - без крви мученика, зноја испосника и суза покајника.

[catwoman-studio]

КАО ЛЕПТИР ОКО ТУЂЕ ТУГЕ

Колико лептира излеглих из ларве треба да будем

Ја?

Колико среће треба да излијем да туга

Зна?

Колико прелета ношених ветром туђих

Уздаха?

Колико зрака румених за муње туђих

Очију?

Колико леђа тананих за ударце прутева

Прекобројних a мутавих?

Колико речи шећерном водицом залеђених

Да отрпи мој страх?

Колико страха да уздрма мој

Дах?

Мој смех колико бичевања хладних

Да загрцне?

Утеривања костију у страх

Колико да ми одузме замах?

Вриске грмеће да се мој јецај чује

Смешни?

Колико да се моја жеља грешна

У подобну претвори?

(С)мечовања колико?

Пардон – мачевања.

Колико моје драгости

Раздируће туђе глувоће

Још?

Колико младости застареле већ

А да младости није доста постојеће?

Колико крвавих трагова по зидовима мојим и чаршавима

Меким што кожу глођу?

Колико светлости да осветли подземље

Љутње туђе — зашто?

Колико дрскости псовачких да у моје крило стане

А да ту не остане?

Светле — Колико?

Колико речи језивих из туђег даха излеглих

А да мој лептир постане

Ларва?

Колико замена беба у породилишту

А да ја останем

Лептирова?

Колико — нећу, лаких као лептир

Па да хоћу, јер хоћу – ја, не ти,

Опстане да кружи и да им

Послужи?

Колико лаких суза лептирских

А да не буде – рептилских?

Колико мојих – може

Њихово – Е, сад нећу ни оно што ја хоћу

Дође

До –

Не може?

Колико мојих очију магичних

Да разбије каменове неке

Трагичне

А без вариоца и алата,

Нема?

Колико мога пристајања

Да породи моје непристајање

Из њихове утробе злобне у огледалу

Походне?

Колико неслушања мога бића

Саслушаног

На црној клупици?

Колико парања мојих мисли тек зачетих

Да би прљаве постале

Рашчеречене, мутне, неподобне?

Туђим црним мастилом исписане...

Колико мастила ружичастог да добијем

Ноћну бар

Рујну, а неосванулу,

У туђој зори бар

Ако не у мојој

Недосањаној?

Колико крила овај лептир има

А да не знам

Кад још ујутру устаје и маше

А да ником не паше,

Ни звук ни дрхтај,

Ни боја ни одсјај,

А свако јутро ме буде и строго

Лепршај — нареде!

Кажу, а љути и

Нису моји,

Туђи су,

А својом ме хоће!

И увек онај други за првога каже —

Ма неће он тебе

Ја те хоћу!

А онај први —

Ма тај други

Не заслужује те,

Мањи је од тебе,

Тојест,

Од моје величине!

Само још твоја срећа да ме вине,

У висине твоје,

Лутко моја,

Дивна ти је боја,

Само да с��

Моја!

А кад схвати да сам само своја

Откида ми крила,

пржи, рже, звецка коцкицама леда

по грудима мојим...

Али авај,

Ничу бо(д)ља.

Авај мени

Њима ништа

До првог нам

рочишта.

НА ЛИНКУ:

[ljiljaknjiga]

БАЛАДА

Тихо је туда река текла .

Лепо је било и то вече ,

Само она ништа не рече ,

Суза јој је тад и потекла .

Људи који баш ту бејаху .

У њу чудно и гледаху ,

Исприча своју причу ,

Они почеше да наричу .

Жалили су је тада .

Јер је удова млада ,

Остала без те наде ,

У очајање само паде .

[comonblancechance]

22/09/20241. Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;2. Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.3. Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђо�� на тугу и муку;4. Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју!5. Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;6. Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.7. Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој!8. Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.9. Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих.10. Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.11. Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа.12. Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?13. Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.14. Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим.15. Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.16. О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје.17. Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу.18. Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим,19. У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја! Псалам 116

Све реакције:

4Ви, Dragoslav Djuric, Хлеб Наш Насушни и још 1

[1982mt]

Потребне су године кајања да бисмо из сећања људи избрисали неку своју грешку, Богу је, међутим, довољна једна једина суза.

Старац Пајсије Светогорац

[friendscanchangetheworld]

Суза и Тавкер (и я не знаю почему сердечко) | Sooza and Tawkerr (and I don't know why heart)

[jelenajt]

Ред суза, ред смеха... Ред аплауза... Добра је то представа, без обзира на све. Живот и сећања.

[faverinfairy444]

Он, он је цео мој свет и много више од тога

Самa, кличем његово име када дође невоља

А онда се све распадне кад њега више нема

Волела бих да му кажем, али се не усуђујем

Ко ми може рећи шта се догодило?

Откако је отишао, нисам могла да устанем

То је само сећање, суза из прошлости

Заглављене у мојим очима, што неће нестати

Ох не, не смејите се

Ви који не знате

Вртоглавица и бол

Они су површни, не знају ништа о срцу

Он је био цео мој свет и много више од тога

Надам се да ћу га поново видети тамо у загробном животу

Помозите ми, све се распада откад га више нема

Знаш ли моју лепу љубави, мој лепи војниче да ти ме...