#tuberkulozis

[starerazglednice]

Dr. Eleonora Jenko Groyer (1879-1959), prva slovenska zdravnica

Zdravnica Eleonora Jenko Groyer se je rodila v ljubljanski zdravniški družini v kateri sta bila starša tudi zagovornika ideje panslavizma. Njen oče dr. Ljudevit Jenko je v Ljubljani ustanovil prvi ruski krožek. V tem duhu sta se odločila za Eleonorin študij medicine na ženski medicinski fakulteti v Sankt Peterburgu, katerega je uspešno končala 1907 in postala prva Slovenka z diplomo iz medicine. Istega leta se je poročila z avstrijskim zdravnikom in mornariškim častnikom Friderikom Groyerjem, ki je imel svojo ordinacijo v Matuljih. Eleonora je sledila možu in v Opatiji odprla zasebno ordinacijo. V začetku 1. svetovne vojne se je vrnila v Ljubljano in delala kot zdravnica v Grosupljem. 1921 je kot prva zdravnica v Ljubljani odprla zasebno prakso. Za revijo Ženski svet je napisala številne članke o koži, sončenju, nosečnosti, materinstvu, tuberkulozi in pomenu spolne vzgoje v otrokovi razvojni dobi. Bila je tudi članica Splošnega slovenskega ženskega društva, ki je bilo ustanovljeno 1901 v Ljubljani in velja za prvo slovensko feministično društvo, katerega glavni namen je bil izobrazba žensk. Razglednico z velikonočnim motivom in voščilom je dr. Eleonora Jenko Groyer pisala prijateljici Zinki Jarc 14. 4. 1933. 

[ilserre]

Tēta tētis 0068

Atpūtas sarīkojumi ezermalā

Koporjes ezers ir vismaz km plats un esot 14 km garš. Tā ziemeļu gals esot netālu no Somu jūras līča. Aiz ezera paceļas skaista, plata, diezgan augsta uzkalna nogāze. Rudenī tā ir noklāta ar jauktu koku mežu, un, kad sāk dzeltēt lapas, tā izskatās pasakaini skaisti. Tur redzamas dzeltenas, sarkanas, gaiši un tumši brūnas nokrāsas, cauraustas ar zaļo skuju koku krāsu. Ja es būtu gleznotājs, šo skatu būtu noteikti uzgleznojis.

Pie mums ir atsūtīts man sen pazīstamais akordeonists Pēteris Krūmiņš, kurš Meža sādžas mežā mani ar karbonādi pacienāja tieši tad, kad tas man bija ļoti nepieciešams. Viņš ir saņēmis no mājām savu akordeonu. Viņa talantu es apbrīnoju jau Kotlasas laikos. Ir vēl viens vīrs vārdā Skutelis, kurš labi spēlē vijoli. Viņi abi labi pārzina notis, no kurām man pašam nav nekādas sajēgas. Vēl kāds vīrs spēlē čellu. Es ar apbrīnu noklausos, kā viņi apspriežas par atsevišķiem akordiem, diēziem un bemoliem. Ar priekšniecības atļauju viņi ir noorganizējuši nelielu četru vīru kapellu, kurā mums sniedz nelielus koncertus. Skutelis ir slims ar kaut kādu nopietnu slimību, laikam tuberkulozi, tāpēc viņam darbā nav jāiet. Pārējie strādā mežā, bet Krūmiņu no darba bieži atbrīvo, lai varētu sagatavot koncertus. Viņš ar Skuteli ir kapellas kodols, tāpēc viņi daudzas stundas strādā pie koncertgabalu sastādīšanas. Brīnos, kāpēc Skuteli kā nopietni slimo nedemobilizē un neārstē. Tā man rodas iespaids, ka čekistu priekšnieki gaida, lai pēc iespējas vairāk mūsējo "noliktu karotes". Tā arī Staļins esot teicis: "Ir cilvēks, ir problēmas, nav cilvēka, nav problēmu".

Koncerta starplaikos tiek stāstīti daudz humoristisku gabali. Arī man ir jālasa humoristiska lekcija par cilvēka anatomiju. Tā kā lekciju profesora vietā lasa viņa sētnieks, kurš 20 gadus pie profesora nostrādājis, tad, kā klausītāji vēlāk izteicās, šis humora gabals esot labi izdevies.

Kāda koncerta laikā pie mums ir atnākusi grupa krievu karavīru - jūrnieku. Viņi uzvedas pilnīgi korekti un viņiem ar mūsējiem nekādas domstarpības nerodas līdz brīdim, kad kādā koncerta humora gabalā vienam jūrniekam sejā ielej ūdeni. Tas gabals jau no paša sākuma man nepatika. Tāda cilvēka "izāzēšana" vien sanāk. Šajā priekšnesuma numurā uz augšu paceltā mēteļa piedurknē ielej ūdeni tad, kad skatītājam uzdots caur piedurkni vērot debesis. Uz šādu rīcību "cūcību" šis jūrnieks nav sagatavojies, tāpēc jūtas ļoti apvainots.

Ar šo gadījumu faktiski iesākas naids starp mūsējiem un jūrniekiem. Līdz šim mēs bijām satikuši ļoti labi. Kāds no jūrniekiem sarīkojumu deju vakaros demonstrēja jūrnieku deju, kurā ar kurpju papēžiem un purngaliem sita dejas takti. To dejoja krievu tautas dziesmas "jabločka" taktī. Šis jūrnieks to nodejoja tikai uz neatlaidīgiem atnākušo meiteņu pieprasījumiem.

Tā ka vietējo jauniešu ir maz, un tie paši neprot dejot, iznāk, ka meitenes dejo tikai ar mums. Tāpēc vietējo jauniešu attieksme pret mums ir negatīva. Lielākajai daļai meiteņu mūsējie ir pielūdzēji, un viņas arī pret viņiem nav vienaldzīgas. Tas palielina vietējo jauniešu naidu. Jau pagājušā gada beigās kādā sādžā mūsējie bija kāvušies ar vietējiem jauniešiem, un viens no mūsu karavīriem esot dabūjis naža dūrienu mugurā, tāpēc veselu nedēļu nogulējis medpunkta gultā. Ir bijuši arī kautiņi ar jūrniekiem un vēl kādiem citiem krievu karavīriem, kuri izvietoti no mums netālu esošajā Raikovas sādžā. Mūsu vīri vairs pa vienam nekur nevar rādīties.

1948. gada jūnija pēdējā sestdienā mūsu laukumā ir paredzētas dejas. Kā jau minēju, tad apkārtējo ciemu meitenes nāk dejot tikai pie mums. Šeit ir laba mūzika, šeit nedzird lamāšanos, neredz arī piedzērušos, un arī kavalieri daudz kulturālāki. Skaidrs, ka netālu dzīvojošos Krievijas sarkanarmiešus šāds stāvoklis neapmierina un pamudina uz radikālāku rīcību.

Kad kādā pievakarē jau puse dejotāju ir salasījušies, pa nelielo lauku celiņu uz mūsu pusi solo sarkanarmiešu kolonna vismaz 25-30 karavīru. Tajā brīdī nezinu, kas viņiem ir padomā, bet mūsu vīriem liekas, ka viņi nāk ar mums izrēķināties. Es gan tam negribu ticēt, bet viņu izskats ir kareivīgs. Skan kliedzieni: "Mūsējos sit, nākat ārā!" u.c. Es brīnos par lielo izkaušanās piekritēju skaitu. Aizeju no deju laukuma viens no pēdējiem, jo tiešām neticu, ka kaut kas tāds iespējams un vajadzīgs. Meitenes ir pazudušas mežā, bet no barakām drāžas ārā mūsu vīri. Daži ķer un lauž celiņu nožogojuma kokus un drāžas atnākušās kolonnas virzienā. Mūsējo ir daudz vairāk un viņi ir arī augumā lielāki. Ir troksnis un klaigas. Atnācēju kolonna izjūk. Mūsējie dzenas tiem pakaļ. Izskan daži pistoles šāvieni. Izrādās, ka starp atnācējiem ir viņu komandieris leitnants, kuram ir šaujamais. Mūsējie ir bijuši frontē, tāpēc daži šāvieni tos nenobiedē, bet tikai vēl vairāk sadusmo un pamudina dzīties pakaļ tieši šāvējam. Šāvējs aizbēg, bet daži puišeļi tiek panākti. Labu laiku mežā aiz mūsu izcirtuma dzirdams troksnis. Kā vēlāk noskaidrojās, tad vairāki atnācēji esot tikuši stipri piekauti. Divi pāris nedēļas esot nogulējuši slimnīcā. Man ir žēl piekauto karavīru, faktiski puiku. Cik redzēju, tad daži no viņiem izskatījās pavisam jauni, ar kaukāziešu vai mongoliskiem sejas vaibstiem un neliela auguma. Man liekas, ka šāda konflikta varēja arī nebūt. Varbūt viņi nemaz nebija nākuši ar mums kauties?

[zoranphoto]

Raste broj oboljelih od tuberkuloze: 'To je izravna posljedica pandemije'

  U prijavama se, kako ističu, zamjećuje lagan pomak obolijevanja u nešto mlađe dobne skupine odraslih u odnosu na inače najveću incidenciju u osoba starijih od 70 godina, kao i nešto veći broj oboljelih stranih državljana u odnosu na prethodne godine. Na razini svijeta u 2021. zabilježeno je 10,6 milijuna novooboljelih od tuberkuloze, što je 4,5 posto više u odnosu na 2020., te je umrlo 1,6 milijuna oboljelih (3,1 posto više od 2020.). Na području Europe zabilježeno je preko 166.026 oboljelih u usporedbi sa 163.602 prijava u 2020., pri čemu je najveća učestalost bolesti u nekim bivšim sovjetskim državama kao što su Kirgistan, Tadžikistan i Moldavija te u Ukrajini. U Europskoj uniji prijavljeno je 33.520 oboljelih s prosječnom stopom incidencije 7,4 na 100.000 stanovnika (u 2020. 33.148 i stopa 7,3), iako se stopa kreće od 1,9 (Grčka) do 41,6 (Rumunjska). Do pandemije u Hrvatskoj bilježimo stabilan trend smanjenja broja oboljelih od tuberkuloze, pa se od 2017. godine ubrajamo u države s niskom incidencijom tuberkuloze, tj. manje od deset oboljelih na 100.000 stanovnika. Preliminarni podaci za 2022. upućuju na lagani porast u broju oboljelih (198) u odnosu na 2021., s time da je moguće da konačan broj oboljelih u 2022. bude i veći     Prema zadnje dostupnim službenim podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u 2021. prijavljena je 171 oboljela osoba (stopa 4,4/100.000) u usporedbi sa 183 oboljele osobe u 2020., odnosno 303 oboljele u 2019. Kako nam kažu iz HZJZ-a, službeni podaci za 2022. bit će dostupni najranije u rujnu, no preliminarni podaci upućuju na lagani porast u broju oboljelih (198) u odnosu na 2021., s time da je moguće da konačan broj oboljelih u 2022. bude i veći jer je izgledno da određeni broj oboljelih još nije prijavljen te se prispijeće njihovih službenih prijava očekuje u narednim tjednima i mjesecima.

Kako je pandemija covida utjecala na porast?

Kako objašnjavaju iz HZJZ-a, smatra se da je ovaj porast u broju oboljelih od tuberkuloze izravna posljedica pandemije iz više razloga. Tako Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi veće širenje infekcije unutar zajednice i porast broja zaraženih zbog neprepoznatih i neliječenih slučajeva bolesti, povećan rizik izloženosti i zaraze ukućana oboljelih osoba zbog protuepidemijskih mjera, uz ograničeno kretanje te duže trajanje bliskog kontakta s oboljelima. Pored toga, tu su lošije ekonomsko stanje na globalnoj razini, gubitak posla i porast nezaposlenosti, koji izravno povećavaju opće siromaštvo i pothranjenost, a što su poznati rizični faktori za razvoj aktivne tuberkuloze. Tijekom pandemije su se i resursi zdravstvenih sustava primarno usmjerili na zbrinjavanje oboljelih od covida, a promijenjen je i obrazac traženja zdravstvene zaštite oboljelih, pa se mnogi unatoč postojanju simptoma nisu javljali svojem liječniku zbog straha od covida.

I migracije stanovništva utječu na porast

S obzirom na sve to i otežanu obradu kontakata oboljelih od aktivne tuberkuloze te kašnjenja u prijavljivanju i/ili 'potprijavljivanju' dijagnosticiranih slučajeva tuberkuloze, u 2020. godini je na globalnoj razini službeno zabilježen manji broj oboljelih od stvarnog broja, a što će se u velikom broju država reflektirati naknadnim porastom slučajeva tuberkuloze tijekom tranzicije i u postpandemijskom razdoblju, previđaju iz HZJZ-a. 'Također su u svijetu, pa tako i Hrvatskoj, migracije stanovništva prepoznate kao važan faktor koji utječe na epidemiologiju tuberkuloze, zbog čega je potrebno osigurati zakonske okvire i resurse za provođenje svih potrebnih preventivnih mjera, pravovremenu detekciju i liječenje oboljelih', ističu. Dodaju i da je nužno osvijestiti izazove s kojima se suočavaju druge države, pa čak i unatoč tome što smo trenutačno u povoljnoj situaciji, da bi se takvo stanje i održalo. Naglašavaju da je pritom važno povećati svijest o tuberkulozi te osigurati mjere sprečavanja, ranog otkrivanja i liječenja u ranjivim skupinama s povećanim rizikom za razvoj aktivne bolesti, poput imunokompromitiranih osoba, doseljenika iz zemalja s visokom učestalošću tuberkuloze i drugih. Tportal.hr Photo by EVG Kowalievska Read the full article

[mtahooligans]

ez egy baromság. amit ma reggeli megjelenése óta 9:39-ig 2556-an lájkoltak. a qubiten és nem a mindegybenen.

az amerikai cikk március 21-i adatokkal dolgozik. szerintem addig is gondolkodhattak volna, de mivel márc 28án rakták ki a medRxiv-re, ezért akár közben is meggondolhatták volna magukat.

Spanyolországban március 8-án voltak százezres nagyságrendű felvonulások. azt mondják a fertőzésből 2-3-4 hét múlva lehet halál, szóval ők pont kiestek a tanulmányból még. ma (ápr 5.) Spanyolországban 256, Olaszországban 254 az egymillió főre jutó halálozások száma, és ez Sapanyolország szempontjából csak rosszabbodni fog, mert ott még hátrébb tartanak a járványban (elég megnézni a súlyos állapotban lévő betegek számát). azaz az értelmezhető lakossággal rendelkező országok körében a halálozási arány nem egy sose oltó, hanem egy nem olyan sokkal ezelőttig oltó országban a legrosszabb.

az USA politikailag, meg jogilag egy ország, de LA és NYC között van három óra eltolódás, és Londont, meg Moszkvát se szoktuk egybe sorolni. és hát ugye 3 amerikai állam van, ahol hamar megjelent a vírus: New York - ők tragédiánál vannak (182), Washington - ahol a nyugati parton van tömegközlekedés, de még így is csak 44, és Kalifornia 8, ami a románok száma. ezen kívül szarul áll New Jersey, ami gyakorlatilag New York alvó elővárosa, meg Louisiana, ahol január-februárban Mardi Gras-karneválokat szerveznek. (Ionesco-idézet csörög a háttérben). azaz a legnépesebb amerikai állam, az oltásellenes bolondság otthona is képes kelet-európai számokat hozni social distancing-gel.

kettő darab nyugat-európai ország van, ahol most is kötelezően oltanak: Portugália (26), Írország (28). és akkor azok a nyugat-európai országok, ahol már nem oltanak, de valaha oltottak: Norvégia (11), Ausztria (21), Németország (17), Dánia (28), Svédország (37 - höhö), Finnország (5).

két piros ország még Belgium (111) és Hollandia (96), akik a svédeken és az angolokon kívűl leszarták a social distancing-et, de mondjuk náluk is rosszabb a 2007-ig oltó Franciaország (116), és Hollandiánál elég látványos lett a javulás onnantól, amikor elengedték a nyájimmunitás-lesz-a-megoldás gondolatot.

a BCG-oltást elengedő országok gyakorlatilag megegyeznek a “gazdag országokkal”, akiknek a középosztálya összeutazta a világot és Európát a járvánnyal, ezért náluk jelent meg először (Európában), így ők szívták meg, és az ő (meg a mi) social distancing intézkedései okozzák (az időbeli elcsúszással együtt), hogy Kelet-Európában (egyelőre?) kisebbek a számok. ne legyen igazam, de egy hónap múlva a román, meg a török számok nem lesznek olyan szépek. és vélhetően a mi számaink sem lesznek annyival jobbak az osztrák-német-skandináv számoknál.

és akkor vissza a tudósokhoz: elég természetes, hogy most, akinek a tudománya csak egy kicsit is kapcsolható, az ezen pörög. tök jó, hogy a tudomány valamennyire visszakapja a járvánnyal a hitelét, hogy ez mégiscsak egy olyan rendszer, amivel bizonyos dolgokat meg lehet jósolni, és megoldásokat is lehet adni. de pont ezért nem kéne bármilyen hülyeséget felkapni.

ráadásul tök közel van egy minden bizonnyal helyes és egy nyilvánvalóan tök hülye gondolatmenet.

1) a CoVid-19-re teljes vagy részleges megoldást fogunk tudni adni más légúti betegségek (SARS, TBC) gyógyszerei, oltásai adaptálásával, jól átdolgozott változataival. ez elég hihető, próbálkoznak ezerrel, hajrá.

2) egy olyan oltás (BCG) iszonyú nagy jelentőséggel bír egy vadiúj betegség elleni immunvédekezésben, ami az ellen a betegség (TBC) ellen sem véd élethosszan, ami ellen kitalálták. hát elsőre is gyanús, de ha megnézzük a számokat, akkor legalább nem is igaz.

[napimagazinn-blog]

https://www.napimagazin.hu/tuberkulozis-szeru-betegsege-lehetett-egy-245-millio-eve-elt-tengeri-hullonek/

New Post has been published on https://www.napimagazin.hu/tuberkulozis-szeru-betegsege-lehetett-egy-245-millio-eve-elt-tengeri-hullonek/

Tuberkulózis-szerű betegsége lehetett egy 245 millió éve élt tengeri hüllőnek

Tuberkulózis-szerű betegség nyomait azonosították egy 245 millió évvel ezelőtt élt tengeri hüllő megkövesedett maradványain lengyel és amerikai kutatók, akiknek eredményei jelentősen átírhatják a betegség első felbukkanására vonatkozó ismereteket.

A szakemberek a Royal Society Open Science című folyóiratban publikált tanulmányukban részletezik, hogy milyen vizsgálatokat végeztek a Proneusticosaurus silesiacus fosszíliáján, és miért vélik úgy, hogy az állat tuberkulózis-szerű betegségben szenvedett – olvasható a PhysOrg tudományos-ismeretterjesztő hírportálon.

A tuberkulózis egy fertőző betegség, amelyet a Mycobacterium tuberculosis okoz. Ez leggyakrabban a tüdőt támadja meg, de esetenként a gerincet, az agyat és a veséket is megfertőzheti. A tuberkulózisos pácienseknél a bordákon is látható jelei vannak a betegségnek, általában apró hólyagok, kidudorodások formájában.

A vizsgált ősmaradványt több mint száz évvel ezelőtt fedezték fel egy ásatási helyszínen a lengyel-cseh határnál lévő Gogolin kőfejtőnél.

Korábbi vizsgálatok már kimutatták, hogy az állat a mára kihalt Sauropterygia öregrendbe tartozott. Ezek a tengeri hüllők a mezozoikum idején éltek.

A teremtménynek hosszú nyaka, lapos koponyája és hosszú, lekerekített fogai voltak. A szakemberek figyelmét azonban az állat bordacsontjain lévő apró kitüremkedések keltették fel, amelyek nagyon hasonlítanak azokhoz, amelyeket a tuberkulózisos modern teremtményeknél látni.

A felfedezést követően a kutatók azonnal elkezdték vizsgálni a dudorok lehetséges okait, úgy mint csonttörés, skorbut, gombás fertőzés, vagy akár rák. Miután ezeket sorra kizárták, a tuberkulózis maradt a legvalószínűbb ok.

A kutatók szerint a dudorok tüdőgyulladás jelei is lehetnek, amelyet viszont tuberkulózis is okozhat.

A tanulmány megemlíti, hogy a Proneusticosaurust gyakran az ősidők fókájaként emlegetik, ami azért érdekes egybeesés, mert a ma élő tengeri állatok közül a fókák a leghajlamosabbak a tuberkulózisra.

A mostani felfedezés jelentősen átírhatja a betegség történetét, ugyanis eddig egy 3 millió évvel ezelőtt élt erszényest tartottak az első ismert “tuberkulózisos betegnek”.

A szakemberek ugyanakkor elismerik, hogy nincs olyan módszer, amellyel meg tudnák erősíteni eredményeiket, de úgy vélik, hogy a bordacsontokon lévő kitüremkedések erős bizonyítékként szolgálnak a fertőző betegségre.

[apelmedia]

Të dhëna të frikshme të vdekjeve nga ndotja, vret më shumë njerëz se tre sëmundje vdekjeprurëse së bashku.

Sipas vlerësimeve më të fundit Ndotja vret tre herë më shumë njerëz sesa SIDA, tuberkulozi dhe malarja së bashku. Ajo është një nga shkaqet kryesore të vdekjeve.

Por çështja e ndotjes është lënë pas dore në pjesën më të madhe të botës, megjithë numrin e madh të viktimave që shkakton. Korrespondenti i Zërit të Amerikës Steve Baragona sjell hollësitë.

Ajri dhe uji i ndotur, helmimi nga plumbi, dhe vendet e ndotura të punës llogaritet se kanë shkaktuar vdekjen e 8.3 milion njerëzve në vitin 2017.

Ky është një numër shumë më i madh se sa ai i vdekjeve të shkaktuara nga duhani, alkooli, dhe droga. Numri i vdekjeve nga ndotja është më i lartë madje edhe se ato të shkaktuara nga dieta, sëmundjet infektive dhe luftërat.

Por kjo çështje merr më pak vëmendje se të gjithë shkaktarët e tjerë të vdekjeve në pjesën më të madhe të botës.

Këto të dhëna janë pjesë e një raporti të ri të Aleancës Globale për Shëndetin dhe Ndotjen, në publikimin e të cilit janë përfshirë studiues, ministri të shëndetësisë, OJQ, dhe Kombet e Bashkuara. Rachael Kupka është drejtore ekzekutive e kësaj organizate.

“Raporti thekson se kriza globale e shëndetit, në të vërtetë, është ende e nënvlerësuar, nuk trajtohet mirë, dhe nuk merr fonde të mjaftueshme.”

Raporti thotë se ndotja nga burimet tradicionale si sobat dhe sistemet e dobëta të ujrave të zeza po bie, ndërsa ndotja moderne nga fabrikat, automjetet dhe kimikatet toksike është në rritje.

Zonja Kupka thotë se investimet ndërkombëtare janë përqendruar në trajtimin e ndotjes tradicionale.

“Ka patur shumë investime në përmirësimin e furnizimit me ujë dhe kanalizimet. Kështu që numri i vdekjet nga këto burime po bie, ndërsa ndotja nga elementët modernë nuk ka marrë të njëjtën sasi fondesh dhe vëmendje.”

India dhe Kina kishin numrin më të lartë të vdekjeve të lidhura me ndotjen, të pasuara nga Nigeria, Indonezia dhe Pakistani. Shtetet e Bashkuara radhiten në vendin e shtatë.

“Ka vende nga pothuajse çdo rajon i botës që janë në listën e vendeve me numrin më të lartë të vdekjeve nga ndotja. Të gjitha rajonet janë të ndikuara nga kjo. Nuk ka rëndësi se ku je”.

Ndotja e ajrit ishte vrasësi kryesor, duke përbërë 40 për qind të numrit global të vdekjeve. Zonja Kupka thotë se lajmi i mirë është se tashmë ekzistojnë masa që mund të ndihmojnë në zvogëlimin e ndikimit të ndotjes.

“Ne shohim një grup problemesh që nuk janë vetëm për një vend. Ka gjëra me kosto efektive që vendet, komunitetet, qytetet mund të bëjnë për të pakësuar sëmundjet e shkaktuara nga ndotja.”

Autoritetet mund të miratojnë dhe të zbatojnë rregulla për kontrollin e çlirimit të gazeve të dëmshme nga automjetet dhe oxhaqet, përdorimin e pajisjeve personale mbrojtëse për punëtorët dhe masa të tjera që tashmë janë në fuqi në shumë vende. /Apel.al

from WordPress https://apel.al/te-dhena-te-frikshme-te-vdekjeve-nga-ndotja-vret-me-shume-njerez-se-tre-semundje-vdekjeprurese-se-bashku/ via IFTTT

[prijedor24]

Bolest sa razarajućim posljedicama: U BiH 768 oboljelih od tuberkuloze

Prema podacima iz Globalnog izvještaja o tuberkulozi Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2018. godinu, u Bosni i Hercegovini registrovano je 768 oboljelih od tuberkuloze, među kojima 88,6 odsto pacijenata sa plućnom tuberkulozom.

Novooboljelih slučajeva bilo je 698, saopštili su iz Ministarstva civilnih poslova BiH.

Trend smanjenja broja oboljelih od tuberkuloze u BiH se nastavlja, što je…

[prazskytankista]

Ministr Vojtěch: Seznam zemí s vyšším výskytem tuberkulózy pravidelně aktualizujeme

Odpověď na interpelaci poslance Kaňkovského na 27. schůzi Poslanecké sněmovny 7. března 2019 source http://www.parlamentnilisty.cz/politika/politici-volicum/Ministr-Vojtech-Seznam-zemi-s-vyssim-vyskytem-tuberkulozy-pravidelne-aktualizujeme-573119

[mndzdr]

Ostajemo bez antibiotika (VIDEO)

Superbakterije razvijaju se brže od novih generacija lekova, a već sada ubijaju 700.000 ljudi godišnje.Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock   Svet se suočava sa veoma ozbiljnim problemom. Razvoj novih generacija lekova nije dovoljno brz i ne može da isprati porast broja bakterija otpornih na antibiotike, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. "Rezistencija na antibiotike je gorući medicinski problem na svetu koji ozbiljno ugrožava modernu medicinu", navodi se u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije. Hitno je potrebno višestruko povećati ulaganja u istraživanje i razvoj na polju infekcija otpornih na antibiotike, uključujući i tuberkulozu, upozoravaju stručnjaci. Svetska zdravstvena organizacija navodi da se klinički razvija 51 novi lek za borbu protiv patogenih agenasa otpornih na antibiotike. To uključuje i tuberkulozu, i zarazu koja izaziva dijareju koja može biti smrtonosna ukoliko se pojavi i bakterija klostridija (Clostridium difficile). Ali, među svim tim lekovima na kojima se radi, samo je osam potpuno inovativnih antibiotika koji bi možda mogli da poboljšaju trenutni izbor antibiotika koji su nam već na raspolaganju, navodi SZO. Izvor: YouTube Ova organizacija ranije je objavila spisak 12 tipova superbakterija protiv kojih su hitno potrebni novi lekovi, i to ne računajući bakteriju koja izaziva tuberkulozu koja godišnje ubije i oko 250.000 ljudi. Na ovoj listi ističu se asinetobakter, i enterobakterije poput klepsiele i ešerihije koli koje mogu da izazovu teške ingekcije, često i sa smrtnim ishodima, a ozbiljnu pretnju predstavljaju naročito u bolničkim uslovima. Dodatni problem je u tome što se razvija nedovoljno antibiotika za oralnu upotrebu, što je upravo oblik važan za lečenje infekcija izvan bolnica ili u slučaju ograničenih resursa. "Istraživanja o tuberkulozi nisu dodatno finansirana", kaže dr Mario Raviljione, direktor globalnog programa SZO za borbu protiv tuberkuloze, i ističe da je u te svrhe potrebno dodatno uložiti više od 800 miliona dolara godišnje, za pronalazak novih lekova. Bakterije otporne na antibiotike do 2050. bi mogle da odnesu i 10 miliona života godišnje, upozoravaju stručnjaci. Deca nam piju antibiotike pet puta više nego u EU! Antibiotici "vrebaju" i iz tanjira Antibiotici: Koliko dugo ih treba piti Let's block ads! (Why?)

[deepmouse]

Amerikāņu ārsts Gotlibs, 1981. gadā, novērojot piecus pacientus-homoseksuālistus, ieviesa terminu „iegūtā imūndeficīta sindroms”, saīsināti angļu valodā AIDS. Visi pieci novērojamie bija narkomāni un, anālo sakaru atvieglošanai, aktīvi lietoja opija preparātus. Tāpat visi pieci bija arī pneimonijas slimnieki ar spilgti izteiktiem imūnās sistēmas bojājumiem. Kāds tam sakars ar epidēmiju? Izrādās, ka sākumā, ne par kādu epidēmiju nebija pat runas. Gotlibs un citi ārsti šo terminu izmantoja kā simptomu. Piemēram, tika teikts, ka slimniekam saslimšanu ar tuberkulozi pavada AIDS, tas ir – imūnās sistēmas bojājumi. Tas ir tas pats kā teikt: „gripu pavada augsta temperatūra”, bet nav taču tādas epidēmijas – „augsta temperatūra”! Tā tas bija līdz brīdim, kamēr Gotliba pētījumi nenokļuva uz priekšniecības galda – tajā pašā Slimību kontroles un profilakses centrā. Tieši tajā laikā Centrs bija rupji „izgāzies” ar tā saucamo „cūku gripu”. Tas ir atsevišķs notikums, bet īsumā par to ir vērts pastāstīt. Centra direkcija 1976. gadā paziņoja, ka parādījies vīruss „cūku gripa”, kurš drīz sāks pļaut amerikāņus gan pa labi, gan pa kreisi. Panāca, ka tika iedalīti līdzekļi vakcīnas izstrādei un sākas totāla vakcinācija! Piecdesmit miljoniem amerikāņu paspēj izdarīt potes, līdz pēkšņi noskaidrojas, ka nekāda vīrusa nav, bet vakcīnai ir spēcīgs blakus efekts, no kura tūkstošiem cilvēku iegūst smagus nervu darbības traucējumus un paralīzes. Pēc tiesas spriedumu prasībām, (ASV) valdība ir spiesta izmaksāt apmēram 100 miljonus dolāru. Izgāzies ar „cūku gripu”, Centrs ar abām rokām pieķērās AIDS. Steidzīgi sameklēja vīrusu, kurš „iespējams” izsauc AIDS un nosauca to par „cilvēka imūndeficīta vīrusu”, saīsināti angļu valodā HIV. Izveidoja HIV-testa tehnoloģiju. Un AIDS slimnieku „ražošanai” maiss bija vaļā. Un finansējums – 2 miljardi „zaļo” gadā. Šis nekaunīgais šarlatānisms izsauca daudzu godīgu zinātnieku sašutumu. Viņi pierādīja, ka nekāda vīrusa nav un tests fiksē tikai antivielu klātbūtni organismā. Šis tests dod pozitīvu rezultātu (tas ir – konstatē „vīrusu”) pie tuberkulozes, pneimonijas, reimatisma, izkaisītās skrelozes un vēl pārdesmit slimībām, kā arī pēc asins pārliešanas, tas ir – pie iejaukšanās organisma parastajā darbībā. Organisms reaģē uz šo iejaukšanos, izstrādājot antivielas, kuras tad arī uzrāda HIV-tests. Iedomājieties šādu absurdu situāciju: vairāk kā miljons cilvēku, kuriem pirms 15 gadiem atrasts HIV, līdz šim laikam nav saslimuši ar AIDS. Un otrādi – pusotram miljonam slimnieku, ārsti, vadoties pēc visiem simptomiem, būtu priecīgi „piešūt” AIDS, bet, lūk, tikai HIV-tests to neuzrāda.

[radiotelevizionishqiptar]

Durrës: Tuberkulozi prek 8 raste, 3 prej të tyre punonjëse në spitalin rajonal

Lexo të plotë www.rtsh.al

[budun-archivum]

A bélyeg nyelvvel nedvesítése terjeszti a fertőzést!

TEOSZ (Tuberkulózis Elleni Országos Szövetség), Országos Tuberkulózis Hét, 1943.

Forrás: Tipo Budapest

[rtklive]

PROMO - ARKIVI - TUBERKULOZI

[mndzdr]

Da li je tuberkuloza iskorenjena u Srbiji

Oko 10 miliona ljudi godišnje oboli od ove bolesti u svetu, dok dva miliona umre. A u Srbiji? Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   U Srbiji tuberkuloza nije iskorenjena, broj obolelih opada, a podaci pokazuju da se ta bolest, koja je poznata kao bolest siromašnih i nerazvijenih zemalja, u većem broju javlja kod korisnika narodne kuhinje, ocenjeno je u Crvenom krstu u Požarevcu, povodom svetskog Dana borbe protiv tuberkuloze. Načelnica Antituberkuloznog dispanzera Zorica Slavković, je u predavanju o tuberkulozi rekla da zbog nemogućnosti ranog dijagnostikovanja i lečenja, od te bolest oboljevaju beskućnici, socijalno ugroženi i nezaposleni. Direktor Medicinske škole Dragan Novičić rekao je da se u drugoj polovini 20. veka smatralo da će tuberkuloza biti iskorenjena, ali da ipak oko 10 miliona ljudi godišnje oboli od ove bolesti u svetu, dok dva miliona umre. Svetski Dan borbe protiv tuberkuloze, prema kalendaru Svetske zdravstvene organizacije, obeležava se 24. marta, na dan kada je 1882. godine Robert Koh otkrio bacil TBC. Tuberkuloza je zarazna bolest koju prati kašalj, povišena temperatura, noćno znojenje, gubljenje telesne težine. Lečenje traje dugo, antibioticima, uglavom uspešno, ali samo ako je pacijent discplinovan. Let's block ads! (Why?)