#marko šelić

[deranged-00]

"... ništa se ne vraća iz mrtvih, pa ni osećanja. Šta odonud dođe, samo je zombi. Ko god ga pomeša sa originalom, opako nastrada."

-Marko Šelić, Malterego

[trojerucica-blr]

360 stepeni: Gost Marko Šelić Marčelo

16:20 Na Dan VELIKE TRAGEDIJE U OS Ribnikar sam se obrela u III OJT da predam 4KP od kojih su 2 REALNO-OPRAVDANO Posvecene VUCICU I DOLOVAC,docekale su me spustene glave od SRAMOTE I BESCASCA U III OJT NA SALTERIMA

MOJ CIN PREDUPREDJENA NASILJA I PREMA MENI UPERENO I PREMA DRUGIMA SAM HODAJUCI ANTIHRIST-VUCIC JE OSUJETIO I IZDAO NAREDBU DA SE ODBACI KAO NEOSNOVANO I DA SE NASTAVI PIROVANJE NASILJA NADAMNOM I DRUGIMA I NASILJE PIRUJE...

Z APELACIONOG TUZILASTVA JE KRENULO NORMALNIM TOKOM DOK NIJESAM UVRSTILA ZALBU NA KP PROTIV VUCICA I DOLOVAC,E ONDA SAM DOBILA DOPIS DA NEPOSTOJI INSTANCA KOJOJ MOGU DA SE ZALIM I UTUZIM OVE PERSONA NON GRATA OBOJE I VRATILI SU VJT NA POSTUPANJE OZLOGLASENOM MONSTRUMU NENADU STEFANOVICU POZNATOM PO ZLU I NECASTI-JAVNIH PRESTUPA.

POZNATOM PO ZLU I NECASTI-JAVNIH PRESTUPA I MALTRETIRANJA CASNIH KOLEGA I KOLEGICA MOBINGOVANJEM,A OKORELOG U VISOKOJ KORUPCIJI IZVRSIOCA NALOGODAVSTVA I PODANISTVA ANTIDRZAVNOG TERORIZMA PROTIVUSTAVNO I PRAVNO NELEGITIMNO.

LOGICNO-DOK GOD NEPOSTOJI INSTANCA ZA ZADOVOLJENJE PRAVDE UKALJANE JUSTICIJE NEPOSTOJI NI PRAVDA ZA GLAVNE I NAJODGOVORNIJE KRIVCE KOJI SE PRIKAZUJU KAO ALFA I OMEGA NOSIOCA NOMINATIVNE FUNKCIJE 1 DRUSTVA U RASULU DRZAVNOG UREDJENJA-BEZVLASCA I BEZAKONJA.

[izvitoperenavila]

Nagazim leš što zvao se Uteha i kažem -Udahni!

[tragom-katarze]

Kažu da su oči ogledalo duše, ali to nije istina. Oči su ogledalo onoga u koga gledaju. Otuda tebi verovatno svi ljudi izgledaju dobroćudno: oči im nisu iste kao inače onda kada gledaju u tebe. Ti si od onih što teško uče da ljudima to ipak nisu uobičajene oči.

Rubikova stolica (Malterego, #1), Marko Šelić

[oprostite-sto-disem]

Nisam ono što o meni kažu tvoje reči

Marchelo - Neko treći

[psihicki-poremecaj]

I oči su joj bile lepe, a mrtve. I cela ona bila je lepa, a mrtva.

[nikksonnn]

Ali, eto sujete: ortak te ne zna - ortak pljuje te. Lesinari, znam da me cujete: znam da vas jede to sto ste proslost! Znam da vam kompleksi nalazu da pljujete. Znam da zelite da nestanem, znam sta se prica - ali, svaka prica ima dve strane. Nisam to sto misli? - ja sam daleko veci. Nisam ni isti k'o juce - sad sam neko treci. 

- Marko Selic "Marchelo"

[osvetarijum]

Pognuo sam glavu i ponovo pogledao svoj lik u vodi. I smučilo mi se. Šta umišljam, da mi je kosmos organizovao baru da se gledam sa poentom? Poslao odraz da me kinji? Zakrivi ogledalo ovako - bićeš div; zakrivi ga onako - bićeš karikatura. Ogledaj se u bari - bićeš bledi bednik čije lice nema čak ni jasnu konturu. Ogledaj se u najobičnijem ogledalu, i tvoj utisak opet će uspeti da zakrivi ono što vidi. Nikad nisi svoj odraz.

Marko Šelić Marčelo, "Higijena Nesećanja" (Malterego 2)

[blackkmoonlight]

Marko Šelić Marčelo // Zajedno sami

[s-ljubavlju-t]

Malterego, Marko Šelić

[deranged-00]

"Ko kaže da je zombi samo mrtav čovek koji je ustao? Možda i osećanja imaju svoje zombije, što da ne."

-Marko Šelić, Malterego

[grad-ljiljana-i-suada]

Bube-Marko Šelić Marčelo

[izvitoperenavila]

I 'ću uspem i 'ću se vratim. Koj kosi, koj vodu nosi tad će vam svima bude jasno i tad ću te zaprosim.

Tad!

To "tad" je sad.

Dvadeset leta kasnije, vraćam se u grad.

I to nisi ta ti i to nije taj grad.

I to nisam taj ja i to nije ta glad.

Sedam u Donji park, neki klinac piše pesme

Da pitam ništa ne smem, jer verovatno je treper.

Treperi sunce na zalasku, misli u oblak lete

Vreme, sve prolazi kô u pesmi od Ede

I ko će znati da l' trijumfom ili s gubitkom

Tek, prohuji vihor – i bitno postane sitno.

-Marchelo

[tragom-katarze]

Ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog muškarca; samo, nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se sretnu? A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli... ali se naprosto neće sresti. Njihovi životi postaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte možeš da pogodiš?

Zajedno sami, Marko Šelić

[psihicki-poremecaj]

nagonski spusti ruku na grudi, kao da će time zadržati srce, prepuno a prazno, da ne iskoči i ne eksplodira razbivši se o pod, noseći u zaborav čitav jedan život načinjen od tuđeg baruta.

Marko Šelić

[nikksonnn]

"...A onda sam se sapleo o to „pobeći”. Kad odeš, bežiš; kad bežiš, smatraš sebe slabijim. Kad se smatraš slabijim, ili uzmeš da ojačaš ili će tvoj život uvek biti nekakvo bežanje. I onda mi sine: sve je do ugla kamere. Ako si pesimista, uvek ćeš da nađeš nekog tužnog violinistu što svira rekvijem boljem sutra i demaskira ga u „malo sutra”. Uvek ćeš da nađeš ubedljiv dokaz da smo propali i da ništa ne vredi ni trud, ni talenat, ni vera u svoju zemlju. Ali, sa druge strane, ako gurneš ruku u gaće i napipaš ono ispod falusa, naći ćeš ne samo žargonski sinonim za hrabrost, nego i sidro koje će te zadržati ovde. Lakim pogledom oko sebe, videćeš ljude koji su uspešni i vredni svojoj zemlji, a nisu lopine. Samo ako si voljan da tako usmeriš kameru. Sve se bira. Ja sam tada odabrao tako, i nikad više nisam razmišljao da odem. (...) I dalje mi je žao prosjaka s violinom, ali sam uveren da takav postoji i u Americi."